Osećaš li
noćas miriše proleće,
pa i ako se hladnoća
pod kožu uvukla,
osećaš li
kako sreća puni srce,
dok te miluje
moja topla ruka.
Čuješ li izvor
i potok žubori,
dok šapućem tebi
kolko te volim,
napolju je hladno
sve živo spava,
a nama je ljubav
sva proleća dala.
Osećaš li i ti
ono što i ja,
u plamenu gore
naša srca dva,
a duše nemirne
još morem plove,
daleko je daleko
do zore.
Odlazim
Pričaš mi tiho
nečujno daleko,
u predvečerje
jedne decenbarske
noći, pamtiću dugo
promrzle suze,
na tvom bledom
bez životnom licu.
Odlazim tamo daleko,
jednoj drugoj ženi
u zagljaj sam hteo,
a ti bi još koji tren
da sam stobom,
a taj tren da traje večno.
Ne neznaš ti, po malo
mi teje i žao,proveo sam
stobom samo jedno
leto i sa tobom sreću
sam imao pa ipak
drugoj sam hteo,
jer u očima njenim
srce je moje zarobljeno.
Rekao sam
Oslika jesen sve
bojom zlata, namerno
budi u duši nemir,
tad rana u srcu zaboli,
kad sećanje kroz
prozor proviri.
Rekao sam
na jesen te ženim
i kad otac rakiju ispeče,
kad plodove u anbar
donese,a ti srećo čuvaj se,
čuvaj ljubav samo za mene.
Obećanje nisi ispunila,
s nekim drugim u
zagrljaj bila,
meni jesen nemir i
tugu donela,a tebi je
raširila krila.
Nado moja
Teku mi dani
kroz jesenje tuge,
negde na brežuljku
usnulih želja,
kolko si lepa
tolko i daleka,
samo si jedino ti
umela da čekaš.
Nado moja ,
bezbrižna i slepa,
odkana do čežnje,
žudi zbog žena,
u noćima dugim
u mislima svetla,
na brežuljku srca
a tako daleka.
Čuvam te,
samo za sebe
i nikom te odati neću,
nit u suzi što u oku
sneva,nit osmehom
kad jutro procveta,
kazaću te,
kad se usne spoje
i kad srca sama
jednom progovore...
Mogu ali neću
Mogao bih drugu da zavolim
onako kako sam nekad voleo tebe,
mogao bih ali srce neda
još te nije izbrisalo vreme.
Mogao bih nekud da odem
nedge daleko gde tišina čuti,
da zaborav uspomenu briše
koju srce čuva za tebe.
Mogao bih ali neću,
u inat srcu što ponosno živi,
neće me sprečiti ni
sto smrti,muški ču te
od bolovati.
Ne sviđam joj se
Rastežem se eto
ko suva grana,
svim svoim bićem
da doprem do nje,
a ona mi samo pogledom
najavi ne sviđam joj se.
Što god da činim greh je
u meni,ta moja želja
za njom još traje,
ko vulkan živi, u meni
gori a ona, neda se.
Eh, kad bi znali,
kolko je želim,
zbog njene lepote
da nemam sna,
probao sam
sve što sam znao
i iznova ponovo pao.
Tvrd je ona orah
za moje zubi,
s visine gleda u mene,
a mogla bi samnom kraljevski
da živi,kad bi u očima mojim
videla sebe..
Kako da znam
Vara me oko tvoje
iz grudi mami uzdahe
vrele,a ja dali sam
previše zaljubljen u tebe,
ko da sam slep i lud.
Kad čujem tvoj glas
miluje dušu i nudi spas,
u tvoj blizini ja sam ko car,
nema šta nebih tebi na dar.
Ubi me sumnja neka
ko omča na vratu visi,
dali bi me mogla voleti
srcem što ljubav čini.
Pa opet kad osmeh ti vidim,
tu sam zbog tebe ja i
da tražiš zvezde sa neba
ukrao bih ih tebi.