VOLIM TE 40 GODINA

Hteo bih

Hteo bih 
bar na tren da te zaboravim,
u mislima da ti nisi večnost,
neka te sakriju oblaci tame,
da te moje oči pogledom ne prate.
Hteo bih
ali kako,odoleti iskušenju tom,
duša je bolna srce joj priča
sve u meni još uvek te zove.
Pahulje bele lutaju gradom,
prateći korake moje.
A ja više i neznam,
dali te tražim
koda me beskrajna pustinja zove,
Neznam šta si mi to učinila
kakva je to magija što žena ima,
možda sam nagazio taj ludi kamen,
kad moje misli k tebi lete same,
Molio sam vreme da oproštaj zove,
za spas bolne duše moje,
tražio utehu u drugoj ženi ,
borio se muški al ništa ne vredi,
ti kao večnost u mislima traješ.


Nismo se znali

Nismo se znali
a .tek smo se
ponekad u prolazu,
slučajno sreli,
i uvek sam za tobom gledao,
daleko dok si odlazila.
Privlačila me je lepota tvoja,
ta crno svetlucala kosa koja
je slobodno padala preko
ramena.
I tvoj,čudesni osmeh
koji mi razvedri dan
u očima,a usrcu
napravi radost jer si me bar
na tren pogledala.
Želeo sam, o da, kako sam samo
želeo,da te još dugo gledam,
tvoje oči zvezdani sjaj u nima,
budila si želju u meni,
želju da te imam...


Zagrli me

Zagrli me.

Zagli me,
pripij se uz mene,
iz očiju
kada iskra krene,
i dak srca željna
jedno grugog žele,
zagli me nežno,
zaustavi vreme.

Ukradimo, jedno drugog,
od pogleda svih,
sakriće nas oblak sreće,
dok smo zagrljeni,
stisnut ću te čvršće
željne su mi ruke,
sluti srce moje,
sve te slatke muke.

Po teći će vrela
krv, kroz srce, kroz vene
od tog trena biću tvoj
a ti deo mene,
letećemo kroz oblake,
put plavoga neba,
nosiće nas samo ritam,
ljubavnog ludila.

Stopi će se naša tela
kao da su sene,
ukradimo ljubav,
ugradimo vreme
od poljubaca žarkog
usne će da bole,
da upamti sve u nama
kad se dvoje vole,
zagrli me samo,
ostvari mo snove.


Jesili to ti

Jesi li to ti.

Boli tuga kad sećanje budi,
u tišini beskaja, gde stanuju
ćudi, u ponoru tame, u tamnici
stida,jedno srce ludo želi
da te ima.
Ma jesi li to stvarno ti,
ili su to samo misli protkane
u tami, u tišini beznađa
i samo željom um nestvarni
lik ostavlja.
Jesi li to ti ? neme su ti usne,
a tišina dubinom ćuti,nit otkucaj
srca ni' dah topline, a ni' miris
te voljene žene,zamrlo je sve,
kao i reči, na usnama tvoje...


Bagrem Beli

Bagrem beli.

Sećanja davna još uvek ne
blede,pa i ako po glavi sad
su kose sede,pričaću ti
ljubav ,kad si ti volela i
kad sam ja voleo tebe.
Neka me često podseti,
na one dane na proleće što
beše u meni,kad sam bio ja tvoj
bagrem beli,a ti leptirice moja
sećaš li se kako nas je ljubav
mirisom opijala sa uzdah
čežnje u zagrljaj spajala.
Ne mirišu više bagremovi beli,
ni' ljubavi u tebi i meni, niti
cveta proleće ljubavi sve odneše
jaki vetrovi,sam' sećanje i misao
setna ,sve u glavi jednoga čoveka.


kazu

Kažu da se dan
po jutru poznaje,
al ti u meni još od
sinoć traješ,jer
znam, da te nisam voleo,
tek trebala si mi.za jedu noć samo,
pa zašto onda u nemi ostaješ.
Da sam te hteo na duge staze,
birao bih i lepše i mlađe,
bila si samo za jednu noć
čudno je to da si još uvek
u srcu mom.
Nezanm dal me voliš
il lubav glumiš,
često se stobom u mislima budim,
hteo sam ludost sad bez veze ludim,
srce hoće tebe samo da ljubi.


Tražim te

Tražim te
u zraku sunca,
u vetru slutim tvoj nežni glas,
fališ mi o tako mi fališ,
da svetlosat danu
vratiš onaj divni sjaj.
Tako mi ne dostaješ
kao ludost mladosti prošle,
za drhtaj tela kad čežnjom gore,
zbog tebe voleh i noćne more,
da nadom budio neke nove zore.
I dalje te tražim,
nit sam znam zašto,
jer ti moja nikad biti nećeš,
rasula se nada u oblaku kišnom,
da s pere ljubav koje nema više


Nisi ti.

Nisi ti.

Nisi ti toliko lepa.
bilo je mnogo lepših
no ti trebalo mi je toliko
vremena da napokom shvatim,
sad sam siguran,sad znam
da sve vreme za tobom patim.
ludeo sam za ženskom lepotom
za sjajem u očima za bujnom i
dugom kosom,izgarao u strasti
i bludnih želja, eh ludo srce 
bolje da te nemam.
Hoćeš li mi oprostiti ,te ludosti
moje i mladom srcu što htede
sve lepše i bolje,zavela me 
bez dušna lepota,šurovah 
sa đavolom sad me je sramota.
U tebi je skrivena lepota
tad o tome ništa nisam znao,
duša ti je vrata raju orvorila
a božja ti ruka dušu darivala...


Trenutak istine

Trenutak istine Ja neznam kud snovi odlaze, kad jutarnje sunce obasja prozore i neznam, kuda misli plove, kad želja u srcu potone. Dali ih čuješ kod ti vetar u kosi drema, il srce samo slutnju budi, da te jedan čovek istinski ljubi. Ćutimo i ti i ja krijemo osećanja naša, jeli je to mladost u nama prošla, te strah od nove ljubavi,skrivamo duboko u snežnim nedrima planina


Sreda,

Sreda,

Na izdled sasvim običan dan,
dan kao i svaki drugi,
sve bi to bilo u redu ali
taj dan naviše u nedelji mrzim.
Eh moj prijatelju,odaću ti
tajnu jednu,voleo sam
jest' davno jednu lepu .predivnu
ženu.
Bilo je to jednoga proleća
i bila je sreda,mislo sam taj 
dan ću večno pamtiti,
dan kad me je ona zavolela.
Bili su to sretni dani kad smo se 
voleli mi,bila je to ljubav iz
snova,rado se sećam njih.
I dođe đavo po svoje,
sreda je bila,baš tog dana me
za uvek ostavila,tog dana 
malo radosti osetim,al' više 
tuge i bola u njemu ima.
sve u strahu da se nebi
sreda ponovila..


Kako ću te bez srca voleti

Kako ću te bez srca voleti

Ne umem da te volim,
sve ljubavi su davno
prošle u meni,
ko kamen, srce mi hladno
bez dušno, u grudima stoi.
Zato me ne gledaj ,
taj plamen u očima tvoim,
ne budi, želju za tobom
ja ne umem, nikog da volim.
Godine prošle odneše radost
i sve što se nekada srećom
zvalo,na putu sudbine
ubiše mi srce, koje je nekad
voleti znalo.
A ti si,još uvek lepa i mlada,
privlačna i u očima mojim,
htela bi duša stobom da sanja
naj slađe snove,oživele iz moje
prošlosti.
Ostani tako gde jesi,
na korak, dalje od mene,
mogu mi pasti na pamet,
neke lude, davne želje,
a ja te i dalje ne umem
voleti,bez srca živim,
sve ove godine,,


Tuga samoce

Hoćeš li sad deliti tugu
ko nekad sreću što delih
sa mnom.ispismo čašu sreće
na dnu je tuge ostalo.
Gorčina boli dušu mi truje,
ništa me više ne veseli
povratku tvome,
u grehu sam tvome
kaznu osetio,kažnjava me
ljubav jer sam te voleo.
Svoju ću tugu u srcu nositi
to što si mi učinila bog će te kazniti,
za neverstvo tvoje ja te neću kleti.
skrivena si ti u svakoj ženi


Slika ljubavi

Slika ljubavi,
još uvek stoimo na njoj zagrljeni,
još uvek se oseća miris cveća ,
miris naše velike ljubavi.
Ne nemogu to zaboraviti 
i ako bi' ti možda i htela,
sve dok srce živi umeni 
uvek ćeš biti bolna uspomena.
Pusti me makar da te volim 
i ako me ti nebudeš htela,
pusti bar da sanjam 
kako si me nekad volela..


Nemoj me čekati.

Nemoj me čekati. Ne neću ti krasti vreme, nek onu bude samo tvoje, nemoj čekati ,nemoj ni' jedan delić sudbine moje, ostani ti tu, gde jesi gde sve je tvoje, gde te sve grli i ljubi veseli se dolasku tvome, a mene će vetrovi sa lišćem opalih s' grana, poneti nekud daleko putem zaborava... Kad sve utihne i rane ne bole više, i dok me ne čekaš kad su letnje kiše, ukrašću delić vremena zaboravom kod se briše ucrtaću tu ime moje i tvoje da sve dog živiš znaćeš ja sa tobom dišem. Nemoj me čekati, sad znaš da smo likovi stranice dve pa i ako te previše volim, živeti s tobom je nemoguće, Ti i jesi tako lepa,dok u tebe gledam topim se ko pahulja snega, a tolko žalim kad te nema, jer ti možda i nisi svesna kolko si mene u meni ubila, odlazim daleko, da odbolijem sve ono što si od mene uzela.


pesma

Pesma.

Sedim tužan i razmišljam,
u mislima sebe vidim,
kakvu pesmu sad da pišem,
kada nade nema više,
kome da to veme kradem
bez smisla i bez nade.
Sve se svelo oko toga,
da mi želju srce krije.
samo duša prazna moja
bez imenu pesmu piše.
Ko će pesmu da pročita.
čije ime da spomenem,
kad je srce moje davno
ostalo kod te žene.
Pisao sam i ranije,
kroz stihove nju sam zvao,
jedoj ženi za sećanje
stihovima sebe dao.
Zadrhtala ruka moja
sa slovima dok se bori,
da sakrije tugu večnu
kad pesnika duša boli.
Kome pesmu da poklonim,
kome radost duša hita,
nek ostane samo pesma,
da je dušom pesnik čita..


1 2 3 ... 18 19 20  Sledeći»