Bole oči moje kad te gledaju
Pogled mi oči
na tebe troši,
već danima srce
ko da moje nije,
kako ću duši
da kažem kosi,
kad te nešto tako
snažno u meni krije.
Načas te nema
pa mi opet dođeš,
sva blistava budiš
me i zoveš,
tim nemirom što
u srcu traje,
jer znam da na
javi sve oproštenoje.
Opet me ko nekad
i sad ljubav zove,
jer godine tvoje
baš mi lepo stoje,
pa neka me oči
na smrt zabole,
lepotom će tvojom
svu bol da prebole.
U zaludno vreme teče
Zalud suze u očima,
zalud tuga u noćima,
u zaludno usne žude
kad nemogu da te ljube.
Zalud nada ova dična
kad je gorkoj suzi vična,
kad u oku dan zabeli,
još više te duša želi.
Zalud želja kroz san plovi,
zalud htenja pusti snovi,
u nadanju želje gore
još te pesmom ljubav zove
Neću ti reći
Nikada ti neću reći
da sam te voleo,
nit dali sam te
kroz duge noći
u mislima zvao,
kolke su tuge
zbog tebe, i da je srce
za tobom patilo,.
Neću ti reći,
kako te sanjam i
kolko si mi blizu
pa ipak daleka,
neću ti reći šta duša
oseća kad mi se
u mislima tvoj lik javlja.
Ostaće čutnja,
nek tišina priča,
sve moje tajne
u srcu skrivam,
pa nek boli kad
ne ume da govori,
kolko je imalo snage
i htelo da voli.
Bio sam ti prijatelj samo
Negde duboko
u gomili sećanja,
spazih jedan prostor
slika ne dorečena,
ma kolko bi dugo tako
stajala,da susret sa tobom
ne vrati sećanja.
Sećaš li se bilo je to davno,
kad je srce u mladosti
samo ludost znalo,
tugu svoju od mene
nisi krila,svaka tvoja suza
rana mi je bila.
Bio sam ti samo
prijatelj u senci,
a ti ostavljena ko
brod na pučini,
bez životne nade
a tuga te guši,
nudio ti tople reči za spas
tvojoj duši.
Ne primetno dan odmiče
vuče svetlost za sobom,
ne znajući pratim dugu
kroz sećanje za tobom.
Kad uhvatim vetru dah,
kad mu slomim krila snažna,
za suncem ću tada poći
gde mi žive sećanja.
Gde li si i šta radiš,
dok te tražim danima,
dal se čežnja nadom zove,
čekaš li me ko nekada.
Ako ti budem ikada rekao
Ako ti kažem
da mi se sviđaš,
dali ćeš zastati i
osmehom me darivati,
ili ćeš samo okrenuti
glavu i nestati
duboko u mom zaboravu.
Ako ti kažem da
lud sam za tobom,
da te često u
mislima viđam,
da kad prođeš
pogledom te pratim
tu na korak kao tvoja sena.
Ako ti ikad i
budem rekao,
ono što srcem već
danima spremam,
molim te nemoj
se smejati,
umerće duša ovoga čoveka.