Kad bi ove suze moje
što ih oko kriti htelo,
vratile prošlost ,sreću
rado bih zaplakao.
Beše tvrd taj zalogaj,
što životom duša htela
zastade ko kost u grlu,
zabolela suza njena.
Kradu dani uspomene,
brišu tamu iz sećanja,
ostade mi samo lepo
da se sećam kroz vremena.
Ne sećam se šta nam beše,
tek po koja reč smela,
zaćutasmo kao nemi
jednom za sva vremena.
Da se žalim nemam kome,
izgubljenog nema više,
eh ta suza što se krije,
što se nije s njenom srela.
Kaži joj vetre
Kaži joj vetre, ako je sretneš
da u srcu mome ona još živi,
šapni joj tiho. ko da sam ja
prste upleo u njenoj svilenoj kosi,
Nek tvoj topli dah lice joj ozari.
meko ,nežno lepše od svih,
ako joj se uzdah iz sećanja
javi,tako smo se nekad milovali.
Ukradi vetre kap rose ,sa usana
njenih,sačuvaj u odaje svoje
tamo gde je s krivena sva nežnost i toplina
kao usne njene i čuvaj vetre,
čuvaj samo za mene.
Nemj joj reći da tuga sanja, u
očima mojim,da bolno mi srce
još uzdahe broji,samo joj kaži.
kaži vetre da je volim,onom veselom
pesmom tvojom da je
sećanje na mene za boli.
ZNAM
Znam sve
znam zašto si
mi ljuta, ali
pravi razlog nemaš.
neznam koliko
me razumes ali
meni je mnogo
do tebe stalo.
kad bi samo znala
koliko te volim
Možda bi za tebe
i to bilo malo.
Ti neznaš da me mučiš
i na ludilo me teraš,
ja te jako volim
i mnogo mi trebaš
bila bi ti samnom
mnogo srećna žena
Ali sudbina je
možda tako i htela
ceo život da za tobom
patim i ti si sada
možda nečija zena.
kako da ti kažem
da na tebe mislim
u mislima mojim
samo ti postojiš
kad sklopim oči
samo tebe vidim
nikad ne poželim
da otvorim oči.
Bilo bi ti žao
kad bi ovo znala
kolko mi hvališ
svakog božjeg dana.
Sve te više volim
što mi boli stvaraš
u nadi živim da ćeš moja
biti i sve moje
snove u celosti ispuniti.
Autor: Branko Arsić
napisana pesma 26-01-2016god u 14,45h
pesma je posvecena specijalno za Veki.
1.Mislim da mislim
Eh kad bi ti
u mojim mislima
bila i mislila
sto i ja sad mislim
mozda nebi ravnodusna bila
i radost od mene
nikad nebi krila.
Misli su moje
uvek jednostavne bile
i uvek takve bile
samo su na tebe
uvek i mislile.
U mislima mojim
samo ti postojis
neznam kako bi ti
reko ali stvarno
samo ti postojis.
Sada su moje misli
u velikoj frci
dali da te zovem
sunce moje milo
il da pustim
prednos sreci i
srecom da te zovem
dok i ja postojim.
autor:Branko Arsic
napisana pesma 26-01-2016god u 13h
Jorgovani
Tamna kao svetlost
sa merkura,
nema kao zvezda
iz svemira,
jedna želja u
mislima tkana,
čekaj me, čekaj,
u dolini naših jorgovana.
Kao more dok se
s nebom ljubi,
kao duga što ka
suncu žudi,
srce je moje kao
list sa grane,
mirišu mi noći jorgovana.
Čekaj me,
proleće se budi,
na usnama čuvam
onaj šećer žuti,
ljubav traje
sve dok srce ludi,
naj slađe je, kad se tajno ljubi,
ova noć miriše, a ti kao grana,
iz doline naših jorgovana.
Na mrgođen na sred puta,
kao kamen s neba pao,
jedan čovek zbog sudbine
u mislima odlutao.
Ne budi ga,još ga boli
u steni se duša s kriva,
pobegla je od stvarnosti
da bi bole zaledila.
Ne sudi mu ti prerano,
nismo mi svi ljudi isti,
voleli smo tako jako
sad smo samo ostavljeni.
Noćna čarolija
Noć miriše na jastuku
srebrom mesec prozor kiti,
došlo vreme veruj dušo
ljubav čežnju da zameni.
Sve ti pogled pomno pratim
dok rukama sklanjam tamu,
na usnama čuvam vatru
u poljubac da ostanu.
Noć je topla ko da gori,
vatra strasti svud se širi,
a uzdah kao eho
svaku želju srcu vidi.
I potraja noć u nama
u ludilu sreća bila,
leteli smo sve do neba
do najdalje zvezde mila.
Obećasmo jedno drugom,
uhvatimo zori krila,
nek nam svaka noć bude
kao ova što je bila.