VOLIM TE 40 GODINA

Divim se tebi,da i posle toliko
godina i ako nisi kraj mene
i ako suza kad ,kad potekne
ti si tu,živiš u meni,jedan deo
srca tvog ostao' je meni.
Često u sami ja tebe vidim,
divim se tebi,kako si uspela
dame toliko opčiniš,često
pitam sebe,kolko sam te to ludo voleo
kolko,?da te još nisam zaboravio.
Divim se tebi,divim se ženi
i sretnik sam, bila si deo moje ljubavi,
ako ti se možda i učini da sad patim,
ne bivša moja ljubavi,ja ti se samo divim....

Sećanje na tebe

Zalutam po nekad 
ulicom tvojom,
a zašto, 
neznam ni sam,
tera me nešto 
jače od mene
i ako znam, 
tu ne stanuješ više.
Pa zastanem samo, 
kao umaran sam,
tu baš kraj prozora tvoga,
gde je nekad 
mirisalo cveće,
sad su stakla polupana sva.
Onda me sećanje 
u prošlost vraća,
na dane 
kad smo ljubav krili
i bude mi lepo 
samo na tren,
kad ožive uspomene.
Znam da zvuči glupo,
al ja te još uvek želim,
ma nije mi važno što si
tuđa sad,pa zaboravim
eto opsednut tobom,
da i mene kući,
čeka moja žena.

Kad starost jednom
dođe a doćiće sigurno

Ćutim sam,
u mislima daleko,
dok očima gledam
to plavo do beskraja nebo,
sunce se smeši u skriveni sjaj
i sad već znam,
ja više nisam sam.
Zaboleše oči od suza vrelih,
pred a mnom mladost
ko sena stoji,
s čuđenjem gleda
kosu što sedi,
odbija da prihvati
tu starost što sledi.

AKO

Ako ne možeš biti

vetar,da grane

zanjišeš moje,

molim te ne budi u

meni srce, ranjeno je.

Ako ti se bar na tren učini

da samnom flert bi htela,

molim te produži dalje,

takva mi je žena ranu nanela.

Ako ti je duša čista,

ko sunce oko sja

i na prsima ljubav čuvaš,

tvoj sam do groba.

Voleo sam je

Zavoleh je od detinjstva rana,
čak i više od života svog,
prizivah je u noćima dugim
i maštao ljubav sa njom.
Voleo sam samo da je vidim,
da pogledom milujem je nežno,
kad ukradem osmeh njenog
lica ,sve da sam umro 
ponovo bih oživeo.
Voleo sam je, 
al ljubavi sa njom mi ne beše,
dok su strasti gorele u nama,
naše želje mi smo vešto krili 
i danima tako smo živeli,
branili su da je volim,
da me voli naši roditelji.

PESMA ANĐELA

Možeš li čuti pesmu

anđela,daleko,mnogo

dalje od tamnih oblaka,

dali je to raj,il' što god daje,

tihim glasom pevaju pesme moje.

Osećaš li toplinu daha,

kroz vazduh vertom nošen

po licu dodira nežnih i boji

crvenilom obraze tvoje.

Gledaj, daleko,još dalje

u beskonačnost pogleda sam,

vidiš li osmeh tebi  ga dajem i

zračak svetlosti iz oka ti šaljem.

Ostani tiha i sama u noćnoj

tami bez sna,iz mog oka

svetleće tama,oseti toplinu

mojih usana satkanih od

želja nežnog milovanja i

čućeš moj glas,to anđeli

pevaju samo za nas...

Ničeg nema među nama

Kad zaboli tuga večna
što u srcu dom stvorila
i u stihu i u pesmi
jedan čovek sreću sniva.

Ja te neću svojom zvati
previše si ti za mene,
bila gorda i odsutna
kad je srce htelo tebe.

Nek je samo u snovima
nežnost tvoja i lepota,
sva zgurena u tom u stihu 
jedna želja mog života.

A kad prođe to ludilo,
što od strasti mrežu plete,
nećeš biti moja želja
neću hteti ni ja tebe..

Zamisli me kad listaju 
breze,kad hladnoća nestaje
u danu il u vetru kad miluje lice,
samo me zamisli moja leptirice.
Zamisli me u cvrkutu ptica,
u mirisu procvetalih grana,
na krilima šarenih leptira
samo me zamisli jer si meni mila.
Zamisli me dok se zvezde roje,
u šumarku pokraj starog mlina,
tu su sve pesme napisane moje
zamisli me, jer te pesmom zovem.