VOLIM TE 40 GODINA

Trenutak istine

Ja neznam
kud snovi odlaze,
kad jurarnje sunce
obasja prozore
i neznam, kuda
misli plove,
kad želja u srcu
postane.
Dali ih čuješ
kod ti vetar
u kosi još drema,
il srce samo slutnju
budi, da te jedan čovek
u mislima ljubi.
Ćutimo ti tamo
a ja negde na drugom kraju.
i krijemo osećanja naša,
jel to mladost
u nama već prošla,
te strah od nove
ljubavi,gori u venama.
Ostale su godine za nama,
a iskustvo životno nauči,
znam da je teško srcu
da odluči, jer znamo
ti i ja da je ljubav
samo nit kroz iglene uši.

Uteha za mene

Tugovo sam za tobom
jel ti žao nije,
previše sam voleo,
a sad samo pijem.
Venčo sam se sa kafanom,
tu noćima bdijem,
kad mi nedaš da te volim
ja mora da pijem.
U svakoj si čaši vina
kad je ispijem,
ko da su mi tvoje usne
pa me opiješ.
Ne žalim se ja života
i ako te nemam,
uteha je samo meni 
čaša puna vina.
Srešćemo se mi nekada,
dama i pijanac,
bez reči ćeš tad 
shvatiti kolka si mi rana.

Umire Ljubav

Nestaće zvezde
sa tvoga neba ,
tiho, nečujno bez
ikakvog traga,
sakriću mesec i mesečinu
nek ti ostane samo eho,
mog nečujnog glasa.
I znaćeš, da sam te prokleo,
kletvom umiruće ljubavi,
u srcu zagasnuli plam
i suzom što još kanula nije.
Čućeš sve al videti nećeš,
nit svetlost,nit rosu zore
samo petle što je jutrom bude
i eho mog glase još daljinom
putuje,
tako je uvek kad ljubav umire.

Nije nam se dalo

Reko bih ti nešto,
što davno htedoh,
nešto slatko i lepo
poput zvezda kad 
pospu svoj prah,
tako duboko 
iz srca moga,
ali neznam kolko 
to vredi sad.
Oprosti mi, ti lepa ženo,
što hrabrost moja 
u tren nestade,
što nemadoh reči
da opišu želju,
koju mi srce imade za tebe.
Sretosmo se opet,
ne nije to bilo slučajno,
jer sudbina tako htede,
gledasmo dugo, 
u očima želje,
al prokleta nemost
je opet pobedila mene.

Kajačeš se

Krijem suze da 
svetlost ne vide,
kažu suze 
nisu za muškarca,
a kome bih sad verovao,
izdala me žena 
koju sam voleo.
U srcu se 
tuga natopila,
kad su noći 
besane i duge,
i mesec mi se 
s vrh neba ruga,
izdala me 
ta voljena žena,
prokletstvo je 
sva lepota njena.
Čuj meseče, 
žalim za tom ženom,
još u srcu želja 
za njom traje,
zato suze sad 
u tami teku,
jer znam da će ona 
nekad da se kaje.

Nit manje nit više

Znaš, ponekad ima dana,
kad zavirim u sećanja davna,
kad si srećom dušu opijala
pa je čežnja za tobom
u srcu ostala.
I sad si tu,u mojoj blizini,
al te oko moje i dalje ne vidi,
tvoj glas je eho, u sećanju čujem,
a korak je tih svu te očekujem.
O dođi,, srce mi šapuće,
toplom dahu vetra, što lice miluje,
samo dođi, prošlost se briše
volim te ko nekad,
nit manje,nit više.