U dubokoj senci
imeđu sreće i
tuge,još stoje naše
misli jedna uz drugu
pri ljubljene.
Prašinom vremena
blede i sni,često se pitam
ko beše ti i šta sam
ti bio ja,zar samo
pokrivka tvoih hirova.
Eto me,još živim i
bez tebe znaj,a ti,
ti ćeš jednom shvatiti
šta sam ti bio ja.
I neću ti reći kolko me boli
srce i duša,nit dugu patnju,
jer misli su moje ostale
u dubokoj senci na pola puta...
Seti se,
Kad vetar u lugu
grane zanjiše i
kad su hladne
prolećne kiše,
kad lipa procveta
i zamiriše
nedaj da me
prošlost iz sećanja briše.
Čuvaj me,
u vremenu tajne,
u očima slike
ne zaboravne,
na usnama
kad želja postane,
nek ti u srcu
zauvek ime moje ostane.
Procvetale ljubičice
Utonuo u mislima
kroz sećanje vidim sebe,
kad je mladost nekad bila
i kad voleh samo tebe.
Sećaš li se, rekao sam,
prvi put kad smo sami bili,
mogao bih sa lažima
ne, ja istinu samo vidim.
Nemam zlata nit rubine
i ne skidam zvezde s neba,
imam samo srce ludo
kome tvoja ljubav treba.
Na tvom licu osmeh blista,
u očima sve zvezdice,
a u mome srcu jadnom
procvetaše ljubičice.