VOLIM TE 40 GODINA

Sreda,

Na izdled sasvim običan dan,
dan kao i svaki drugi,
sve bi to bilo u redu ali
taj dan naviše u nedelji mrzim.
Eh moj prijatelju,odaću ti
tajnu jednu,voleo sam
jest' davno jednu lepu .predivnu
ženu.
Bilo je to jednoga proleća
i bila je sreda,mislo sam taj 
dan ću večno pamtiti,
dan kad me je ona zavolela.
Bili su to sretni dani kad smo se 
voleli mi,bila je to ljubav iz
snova,rado se sećam njih.
I dođe đavo po svoje,
sreda je bila,baš tog dana me
za uvek ostavila,tog dana 
malo radosti osetim,al' više 
tuge i bola u njemu ima.
sve u strahu da se nebi
sreda ponovila..

Kako ću te bez srca voleti

Ne umem da te volim,
sve ljubavi su davno
prošle u meni,
ko kamen, srce mi hladno
bez dušno, u grudima stoi.
Zato me ne gledaj ,
taj plamen u očima tvoim,
ne budi, želju za tobom
ja ne umem, nikog da volim.
Godine prošle odneše radost
i sve što se nekada srećom
zvalo,na putu sudbine
ubiše mi srce, koje je nekad
voleti znalo.
A ti si,još uvek lepa i mlada,
privlačna i u očima mojim,
htela bi duša stobom da sanja
naj slađe snove,oživele iz moje
prošlosti.
Ostani tako gde jesi,
na korak, dalje od mene,
mogu mi pasti na pamet,
neke lude, davne želje,
a ja te i dalje ne umem
voleti,bez srca živim,
sve ove godine,,

Slika ljubavi,
još uvek stoimo na njoj zagrljeni,
još uvek se oseća miris cveća ,
miris naše velike ljubavi.
Ne nemogu to zaboraviti 
i ako bi' ti možda i htela,
sve dok srce živi umeni 
uvek ćeš biti bolna uspomena.
Pusti me makar da te volim 
i ako me ti nebudeš htela,
pusti bar da sanjam 
kako si me nekad volela..