VOLIM TE 40 GODINA

Hteo bih 
bar na tren da te zaboravim,
u mislima da ti nisi večnost,
neka te sakriju oblaci tame,
da te moje oči pogledom ne prate.
Hteo bih
ali kako,odoleti iskušenju tom,
duša je bolna srce joj priča
sve u meni još uvek te zove.
Pahulje bele lutaju gradom,
prateći korake moje.
A ja više i neznam,
dali te tražim
koda me beskrajna pustinja zove,
Neznam šta si mi to učinila
kakva je to magija što žena ima,
možda sam nagazio taj ludi kamen,
kad moje misli k tebi lete same,
Molio sam vreme da oproštaj zove,
za spas bolne duše moje,
tražio utehu u drugoj ženi ,
borio se muški al ništa ne vredi,
ti kao večnost u mislima traješ.

Nismo se znali
a .tek smo se
ponekad u prolazu,
slučajno sreli,
i uvek sam za tobom gledao,
daleko dok si odlazila.
Privlačila me je lepota tvoja,
ta crno svetlucala kosa koja
je slobodno padala preko
ramena.
I tvoj,čudesni osmeh
koji mi razvedri dan
u očima,a usrcu
napravi radost jer si me bar
na tren pogledala.
Želeo sam, o da, kako sam samo
želeo,da te još dugo gledam,
tvoje oči zvezdani sjaj u nima,
budila si želju u meni,
želju da te imam...

Zagrli me.

Zagli me,
pripij se uz mene,
iz očiju
kada iskra krene,
i dak srca željna
jedno grugog žele,
zagli me nežno,
zaustavi vreme.

Ukradimo, jedno drugog,
od pogleda svih,
sakriće nas oblak sreće,
dok smo zagrljeni,
stisnut ću te čvršće
željne su mi ruke,
sluti srce moje,
sve te slatke muke.

Po teći će vrela
krv, kroz srce, kroz vene
od tog trena biću tvoj
a ti deo mene,
letećemo kroz oblake,
put plavoga neba,
nosiće nas samo ritam,
ljubavnog ludila.

Stopi će se naša tela
kao da su sene,
ukradimo ljubav,
ugradimo vreme
od poljubaca žarkog
usne će da bole,
da upamti sve u nama
kad se dvoje vole,
zagrli me samo,
ostvari mo snove.

Jesi li to ti.

Boli tuga kad sećanje budi,
u tišini beskaja, gde stanuju
ćudi, u ponoru tame, u tamnici
stida,jedno srce ludo želi
da te ima.
Ma jesi li to stvarno ti,
ili su to samo misli protkane
u tami, u tišini beznađa
i samo željom um nestvarni
lik ostavlja.
Jesi li to ti ? neme su ti usne,
a tišina dubinom ćuti,nit otkucaj
srca ni' dah topline, a ni' miris
te voljene žene,zamrlo je sve,
kao i reči, na usnama tvoje...

Bagrem beli.

Sećanja davna još uvek ne
blede,pa i ako po glavi sad
su kose sede,pričaću ti
ljubav ,kad si ti volela i
kad sam ja voleo tebe.
Neka me često podseti,
na one dane na proleće što
beše u meni,kad sam bio ja tvoj
bagrem beli,a ti leptirice moja
sećaš li se kako nas je ljubav
mirisom opijala sa uzdah
čežnje u zagrljaj spajala.
Ne mirišu više bagremovi beli,
ni' ljubavi u tebi i meni, niti
cveta proleće ljubavi sve odneše
jaki vetrovi,sam' sećanje i misao
setna ,sve u glavi jednoga čoveka.

Kažu da se dan
po jutru poznaje,
al ti u meni još od
sinoć traješ,jer
znam, da te nisam voleo,
tek trebala si mi.za jedu noć samo,
pa zašto onda u nemi ostaješ.
Da sam te hteo na duge staze,
birao bih i lepše i mlađe,
bila si samo za jednu noć
čudno je to da si još uvek
u srcu mom.
Nezanm dal me voliš
il lubav glumiš,
često se stobom u mislima budim,
hteo sam ludost sad bez veze ludim,
srce hoće tebe samo da ljubi.

Tražim te
u zraku sunca,
u vetru slutim tvoj nežni glas,
fališ mi o tako mi fališ,
da svetlosat danu
vratiš onaj divni sjaj.
Tako mi ne dostaješ
kao ludost mladosti prošle,
za drhtaj tela kad čežnjom gore,
zbog tebe voleh i noćne more,
da nadom budio neke nove zore.
I dalje te tražim,
nit sam znam zašto,
jer ti moja nikad biti nećeš,
rasula se nada u oblaku kišnom,
da s pere ljubav koje nema više

Nisi ti.

Nisi ti toliko lepa.
bilo je mnogo lepših
no ti trebalo mi je toliko
vremena da napokom shvatim,
sad sam siguran,sad znam
da sve vreme za tobom patim.
ludeo sam za ženskom lepotom
za sjajem u očima za bujnom i
dugom kosom,izgarao u strasti
i bludnih želja, eh ludo srce 
bolje da te nemam.
Hoćeš li mi oprostiti ,te ludosti
moje i mladom srcu što htede
sve lepše i bolje,zavela me 
bez dušna lepota,šurovah 
sa đavolom sad me je sramota.
U tebi je skrivena lepota
tad o tome ništa nisam znao,
duša ti je vrata raju orvorila
a božja ti ruka dušu darivala...

Trenutak istine Ja neznam kud snovi odlaze, kad jutarnje sunce obasja prozore i neznam, kuda misli plove, kad želja u srcu potone. Dali ih čuješ kod ti vetar u kosi drema, il srce samo slutnju budi, da te jedan čovek istinski ljubi. Ćutimo i ti i ja krijemo osećanja naša, jeli je to mladost u nama prošla, te strah od nove ljubavi,skrivamo duboko u snežnim nedrima planina