Lako se poludi.
Kažeš mi ti,pričaju i ljudi
kolko može ljubav čoveka
da s'lidi,nisam znao,
nebih verovao sve dok
tebe nisam dušo upoznao.
Za svetleše usred noći
svi suncevi zraci,zaigralo
srce cvete moj plavi,
uzdah čežnje duša i ne
skriva,da ti kažem da te volim
i da si mi mila.
Svaka miso ti si moja bila,
zenica mi oka tvoj lik uslikala,
pa zato sad kažem: lud sam zbog nje
ljudi,svako može kad zavoli
lako da poludi...
Kad žena voli Pusti noćas tugu nek' je tama nosi, dok prste uplićem u tvojoj kosi, nasloni glavu tu na moje grudi, čuješ li srce ono te ljubi. Vidim tama gori u tvojim očima i vidim da nas ljubav sve više uzima, tela drhte ,duša tiho jeca,poludesmo bože kao neka deca. Silnu želju, u nas srca kuju,da se naša tela zajedno smuvaju,eh što žena ume milinu da stvori,dok telom govori koliko me voli ....
Kad žena voli Pusti noćas tugu nek' je tama nosi, dok prste uplićem u tvojoj kosi, nasloni glavu tu na moje grudi, čuješ li srce ono te ljubi. Vidim tama gori u tvojim očima i vidim da nas ljubav sve više uzima, tela drhte ,duša tiho jeca,poludesmo bože kao neka deca. Silnu želju, u nas srca kuju,da se naša tela zajedno smuvaju,eh što žena ume milinu da stvori,dok telom govori koliko me voli ....
Hajmo svi zajedno ooooo,oooooo
Himna LIDL-u!
Od sabajle Srbija se trese,
idu ljudi, nose pune kese!
Jebeš "Rodu", a jebeš i "Maxi",
svi za "Lidl" naručuju taxi!
Skupio se narod sa svih strana
zbog Lidlovih jeftinih banana.
Navalile i dede i babe,
pa kupuju kao da je džabe.
Jer u Lidlu sve je jeftinije,
a i Vučko dig'o im penzije.
Neki tu su još od mrklog mraka
pa pazare svašta za džabaka.
A predsednik, Bože me oprosti,
kao da se usr'o od radosti.
Ceo narod može da izgine,
njemu osmeh ne može da skine!
Njega voli i staro i mlado,
jer do "Lidla" vodi svoje stado.
Eto tako, od ranoga jutra,
narod misli stiglo bolje sutra.
Kad pogledam na sve četir' strane
samo vidim ovce nasmejane.
Predsedniče, od ovaca hvala,
biće tebe sve dok je budala!
Hajmo svi zajedno ooooo,oooooo
Himna LIDL-u!
Od sabajle Srbija se trese,
idu ljudi, nose pune kese!
Jebeš "Rodu", a jebeš i "Maxi",
svi za "Lidl" naručuju taxi!
Skupio se narod sa svih strana
zbog Lidlovih jeftinih banana.
Navalile i dede i babe,
pa kupuju kao da je džabe.
Jer u Lidlu sve je jeftinije,
a i Vučko dig'o im penzije.
Neki tu su još od mrklog mraka
pa pazare svašta za džabaka.
A predsednik, Bože me oprosti,
kao da se usr'o od radosti.
Ceo narod može da izgine,
njemu osmeh ne može da skine!
Njega voli i staro i mlado,
jer do "Lidla" vodi svoje stado.
Eto tako, od ranoga jutra,
narod misli stiglo bolje sutra.
Kad pogledam na sve četir' strane
samo vidim ovce nasmejane.
Predsedniče, od ovaca hvala,
biće tebe sve dok je budala!
Ne bira se ljubav
Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.
Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Niti se odupreti možeš
niti preskociti dan.
Kao što ne možeš
tudji san usniti
niti okom drugim
videti.
Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom casu
volim.
Jesam li ti priznao nekada
koliko se plašim tvog pogleda?
Bojim se da ću nestati
u dubini tvojih plavih očiju,
nemoćan da pronadjem izlaz...
Jesam li ti nekada priznao
koliko se plašim tvog dodira?
Bojim se da ću, ako me takneš,
nošen krilima probudjenih osećanja,
daleko, daleko, odleteti
i neću imati snage da... se vratim.
Jesam li ti nekada priznao
koliko se plašim tvog poljupca?
Bojim se da će tvoje meke usne,
žarom dodira svojih,
otopiti sve moje oklope
i da ću biti još ranjiviji nemoćniji...
Jesam li ti priznao nekada
koliko se plašim sebe?
Plašim se da će me svi moji strahovi
naterati da pobjegnem...
A onda ću biti nemoćan
da živim bez tebe....!!!!
Jesam li ti priznao nekada
koliko se plašim tvog pogleda?
Bojim se da ću nestati
u dubini tvojih plavih očiju,
nemoćan da pronadjem izlaz...
Jesam li ti nekada priznao
koliko se plašim tvog dodira?
Bojim se da ću, ako me takneš,
nošen krilima probudjenih osećanja,
daleko, daleko, odleteti
i neću imati snage da... se vratim.
Jesam li ti nekada priznao
koliko se plašim tvog poljupca?
Bojim se da će tvoje meke usne,
žarom dodira svojih,
otopiti sve moje oklope
i da ću biti još ranjiviji nemoćniji...
Jesam li ti priznao nekada
koliko se plašim sebe?
Plašim se da će me svi moji strahovi
naterati da pobjegnem...
A onda ću biti nemoćan
da živim bez tebe....!!!!
Glas sudbine
Ne zatvaraj oči
pred senkom sudbine,
u tišini mukloj čućeš moj glas
kad svitci umuknu,
pred svitanje zore,
,,po hitaj ka suncu,,
sve te moje zove.
Vidim te daleko,
dok zanosna lebdiš
na krilima seće i
dva vrela sunca
u očima tvojim,
obasjaće put jer
sudbina postoi.
Ostani nema
dok te jutro budi i
sakri sreću ispod
trepavica,
dok jutarnji nemiri
potpuno ne odu,
javiće se glasnici
sudbine što zovu.
U dubokoj senci
imeđu sreće i
tuge,još stoje naše
misli jedna uz drugu
pri ljubljene.
Prašinom vremena
blede i sni,često se pitam
ko beše ti i šta sam
ti bio ja,zar samo
pokrivka tvoih hirova.
Eto me,još živim i
bez tebe znaj,a ti,
ti ćeš jednom shvatiti
šta sam ti bio ja.
I neću ti reći kolko me boli
srce i duša,nit dugu patnju,
jer misli su moje ostale
u dubokoj senci na pola puta...
Seti se,
Kad vetar u lugu
grane zanjiše i
kad su hladne
prolećne kiše,
kad lipa procveta
i zamiriše
nedaj da me
prošlost iz sećanja briše.
Čuvaj me,
u vremenu tajne,
u očima slike
ne zaboravne,
na usnama
kad želja postane,
nek ti u srcu
zauvek ime moje ostane.
Procvetale ljubičice
Utonuo u mislima
kroz sećanje vidim sebe,
kad je mladost nekad bila
i kad voleh samo tebe.
Sećaš li se, rekao sam,
prvi put kad smo sami bili,
mogao bih sa lažima
ne, ja istinu samo vidim.
Nemam zlata nit rubine
i ne skidam zvezde s neba,
imam samo srce ludo
kome tvoja ljubav treba.
Na tvom licu osmeh blista,
u očima sve zvezdice,
a u mome srcu jadnom
procvetaše ljubičice.
Ljubav je mašta
ljubav je san.
Volim tu bez stidnu noć,
kad tamu i čežnju
pospe po meni,
oseća srce i zna
da će snovi biti njeni.
A svest tako nekuda ode
i duša o tebi sudi ,
kako svojom dubinom
i maštom tu ljubav
daljinsku sluti.
I sanjam,sanjam te
da si sva moja,
nastala u tami
od čežnje i žudi.
Beskrajno lepa,
nežna i topla,
zračak ne stvarne nade
u srcu budi.
Lebdiš ka meni
obasjana svetlom ,stidljiva,
zanosna i nema.
Samo mi duša zna
da o tebi sanjam,
ja nesvesno pružam ruke
da te dodirnem,samo na tren,
da te ukradem iz mog sna.
Znam da će boleti
srce i duša,kad me sunce
jutrom budi iz sna,
ostaće želja skrivena u tugi
za tvojim mednim usnama.
Nismo se znali
a .tek smo se
ponekad u prolazu,
slučajno sreli,
i uvek sam za tobom gledao,
daleko dok si odlazila.
Privlačila me je lepota tvoja,
ta crno svetlucala kosa koja
je slobodno padala preko
ramena.
I tvoj,čudesni osmeh
koji mi razvedri dan
u očima,a usrcu
napravi radost jer si me bar
na tren pogledala.
Želeo sam, o da, kako sam samo
želeo,da te još dugo gledam,
tvoje oči zvezdani sjaj u njma,
budila si želju u meni,
želju da te imam...