Ti se nesećaš mene
Neću ti reći dali te volim,
nit kolko je to dugo trajalo
i neću da slušaš moju
žalopojku,jer ti si samo
onaj lagani povetarac,
što ume da umrsi kosu.
Sreli smo se a kao da nismo,
u jednom trenu poglada naših,
nešto snažnije od svakog
pića um mi pomuti.
Neznam dali je bio dan,
il su zvezde na nebu sjale,
znam samo da su
me pijanog kući, noge
nosile.
Zato ti neću pričati o sebi
jer ti se sigurno ne sećaš mene,
ko zna kolko su srca opile,
te tvoje oči vatrene..
Čak i posle svega
Prolaze dani i godine
duge,svaka bora na licu
opisuje tuge,pričaću vam priču
o životu jednom i žal za mladošću
davno prohujaloj.
Volelo je srce ovo
duša zna za to,željne usne
ostadoše poljupca njenog,
čuvao sam čednost njenu,
poštovo ko boga, da to bude
prvi put kad postane žena
srca moga.
Ali ona nije mogla razumeti,
ko zna šta se mutilo u
toj lepoj glavi, svađali se
često, a potom mirili,
kod se nismo jednom zauvek
rastali.
Ispisalo vreme tu knigu života,
da sudbinu krivim bila bi sramota,
jedinog krivca ja u sebi vidim,
jer takvim životom žive svi
pošteni.
Sretnemo se po nekad, posle
mnogo leta,još je moje oko
istom žarom gleda,u grudima
srce još ume da ludi,ne verujete
kad vam kažem, još je volim ljudi.
Voleću samo ja
Ja znam da te nije briga
što te noćima sanjam,
što mi srce ludi za tobom
izgara,što mi željno osta
oko da te vidi,što zbog
tebe ničeg se ne stidim.
Kad ti pričam da te volim,
da te svuda vidim,
kad ti kažem da bez tebe
ne umem da živim,
ti okreneš glavu i kažeš
,,pa šta,,,a ja ko zna po kolko
puta umirem iz dana u dan,
što ti se ne sviđam kaži mi
hoću da znam.
Preboleću tvoje reči
jer moram da znaš,
al prestati da te volim
e to neću nikada,
nek ti moja ljubav
teret ne srvara
i ne moraš da me voliš
voleću samo ja.
Voleću samo ja
Ja znam da te nije briga
što te noćima sanjam,
što mi srce ludi za tobom
izgara,što mi željno osta
oko da te vidi,što zbog
tebe ničeg se ne stidim.
Kad ti pričam da te volim,
da te svuda vidim,
kad ti kažem da bez tebe
ne umem da živim,
ti okreneš glavu i kažeš
,,pa šta,,,a ja ko zna po kolko
puta umirem iz dana u dan,
što ti se ne sviđam kaži mi
hoću da znam.
Preboleću tvoje reči
jer moram da znaš,
al prestati da te volim
e to neću nikada,
nek ti moja ljubav
teret ne srvara
i ne moraš da me voliš
voleću samo ja.
Kad sećanje na tebe se vrati
Jeca noćas tužno
mala violina, u rukama
starog ciganina,
budi davnu ranu
u srcu zaspalu i
sećanje vraća na tu ženu.
Sviraj cigo brate,
sad me ona boli pusti žicu
nek' sama govori,otvora se
duša ko' manastirska vrata,
samo noćas druže ja
suzama plaćam.
Cvili žica violina jeca,
bol u duši sve veća i veća.
čuješ li je ne stretnice
mila,šta je tvoja ljubav
meni učinila.
U PESMI SPAVAŠ
U pesmi mojoj spavaš
nalik brezi (mlađoj sestri mojoj)
o molim te iz pesme
nikud nemoj
gde bi ako tu bila nebi
čedna bela i tiha
evo i ja idem tebi
pišem-sve bliže
lepoto stiha
i na kraju ljubavi evo price
( slova mala zvezde u glasu )
pišem mastilo sviće
ti budiš se