Noć miriše
Kad zaluta sećanje
kroz mećavu snova,
a ti oživiš u njima
kao da si nova,
na srcu se davno
već raspukla kora,
izleči mi dušu
budi samo moja.
Noć odimče u
senci meseca,
a ja zvezde čuvam
u tamnim očima,
čekam da se javiš,
pa da pospem zvezde
po noćnoj tami.
Topli povetarac
lice mi miluje,
kao da me tvoja
ruka dodiruje,
po plavila duša
buicom od cveća,,
noć miriše ova,
a ja te nemam.
Žena mangup
Imao sam jednog
druga ,ne razdvojni
mi smo bili često smo se
kao braća jedno drugog
dozivali.
Nema toga šta sve nismo
u životu učinili,
s devojkama duge noći
sve do zore provodili,
sanjali smo iste snove
i u piću prvi bili,
nema tajne među nama
kao braća smo živeli.
Sve dok nije jedna žena
zavadila druga dva,
nisam znao da je voli
srce mu je slomila,
a moje je kao lopov
ne primetno ukrala.
U kafani sam za stolom
a čaši vino spava,
u mislima nju proklinjem
jer nam nije ljubav dala,
želja joj je bila samo
da razdvoi dva drugara.
Nie kasno
Ne budi maštu
dok mirno spava
i jutro dok čeka dan,
ostani samo nema i sama,
ti tamo daleko,
još uvek si moj san.
Naruči osmeh za
dobro jutro,
nek vatra u oku
za žudnju zna,
shvatila si već davno,
da samo su usne
usnama dar.
I čekaj me,
dok lišće ne svene
i padne sa grana,
dok ti srce ne kaže,
dosta si čekala,
na izdahu nade
u tišini sama,
doći ću da te volim,
još uvek si ti meni
lepa i mlada.
Čežnja
Sanjao sam da te volim,
da nam snovi behu isti,
sanjao sam a znao,
da ti ne postoiš,
kao svetlost u cik zore
u mislima kad se javiš,
nadhnula moju dušu
novu pesmu da napravim.
Ne vidljiva ti za druge,
iz mašte si cela tkana
priviđenje željnom oku,
a u snu si sva blistava,
Ti beše samo tren
bez imena i neznana,
za lepotu koja traje
duša stihom darivala,
tvoj plašt je zvezdani,
dok ti češnjom ,
telo skrivam,
a korak je tih i mek
gaziš po mojim snovima.
I borim se sam sa sobom,
da te iz sna ukradem
da te budim kad sunce grane,
moja srećo,
da stvarnost postaneš,
traja će nam snovi dugo,
moja duša zna da sniva
samo žena snage ima
snovima bi oživela.
Leptirica
Jesu li ti krila stvarna,
moželi da letiš,baš onako
kako leptir sa cveta na
cvet leti,ili si samo moja
priviđenja, nastala u ludoj mašti
jednog sanjara.
Ostani ne idi zašto si ljuta,
želim nešto da te pitam , pa makar
i stotinu puta,ti mene neznaš
al' ja te znam,jer si otelotvorenje
svih mojih želja.
Pa i ako si leptirica ,
žena vanpir valjda,
jako me privlači ona
ženska strana,srce mi oseća
da ljubavi imaš,budi jednom žena
leptirice mila.
I to sam ja
Često krijem
osećanja svoja
pa čak i
od mene samog,
ko zna
kuda bi' me povele
kad bi' se o njima znalo.
Po nekad tužan,
al' tuga nije u oku,
skrivena u duši
neznaš ti kolko duboku,
kad sretan sam,
to niko nebi' znao,
ako im ja nebih
uz reč kazao.
Al' ljubav kad dođe,
e to ne mogu skriti
na licu mi osmeh zaigra,
u očima radost se vidi,
telo treperi,
ko grančice mlade na vetru,
tad ne prepoznajem sebe,
ko da živim u
nekom drugom svetu.
Tuđa žena
Gde da te tražim
ti čežnjo daleka,
što smelo kročiš
u moje sne i kradeš
uzdah u tamnoj noći,
dok sanjam te.
Znamo se, sve dok
snovi sežu i
rukama svojim
milujem te nežnu,
znamo se ,sve dok
te jutarnji zraci sunaca,
nekud ne odnesu.
Svetlost u očima i
bol u grudima,
ta večita nada što se
s čežnjom budi,
pa ipak bih s tobom,
makar u snovima i ako znam
da te drugi ljubi.
Glas sudbine
Ne zatvaraj oči
pred senkom sudbine,
u tišini mukloj čućeš moj glas
kad svitci umuknu,
pred svitanje zore,
,,po hitaj ka suncu,,
sve te moje zove.
Vidim te daleko,
dok zanosna lebdiš
na krilima sreće i
dva vrela sunca
u očima tvojim,
obasjaće put jer
sudbina postoi.
Ostani nema
dok te jutro budi i
sakri sreću ispod
trepavica,
dok jutarnji nemiri
potpuno ne odu,
javiće se glasnici
sudbine što zovu.
Prvo sam te ja voleo,
pa si onda mene ti
Sakupih svu hrabrost
što beše u meni,
da ti priđem i kažem
što mi srce želi,
dugo sam te samo
očima gledo,
dovoljno dugo
dok te nisam zavoleo.
A ti vešto sakri
osećanja svoja,
dok u meni gori
stid ,gori ko buktinja,
osu se crvenilo
na licu mom,
glasa i nema
tonem u ponor.
Dali si se smilovala,
il' me samo mučiti htela
ispružena ruka tvoja ,
vratime sa dna ponora
tako si me upoznala
a i zavolela,
a ja sam te već davno volo,
a da to nisi ni znala
Pomozi mi da je zaboravim
Osuse mesec kroz
srebne niti,
u tami nebeskoj da
prikupi sjaj,
spljoštanog oblika
kroz grane viri,
ćuti,ćuti i noćas
samo zbog nas.
Sakriću i noćas
tajnu svoju, ne moraš
ti baš sve da znaš.
pamti me samo
da smo se voleli,
ja i ona ko goluba dva.
Znaš meseče
sad si tuga moja,
kad tebe gledam
ko da vidim nju,
sakrij se negde
nestani u tami,
pomozi mi da je zaboravim.
Nekad sam sa tobom
gledo more
i talase burne
kad nose obale,
slušali ptice i travu
dok raste,
da voleo sam te,
kad su se iz tame
rađale zore,
.Nekad me sećanje
u prošlost vrati,
pa cvrkućem ko
ptica na grani,
kroz sećane tad sam
srećan bio,
sa tvojih usana i
otrov bih pio.
A hteo sam da te ne volim,
i lagao sebe da
boli ublažim,
prizivao mržnju
izmišljao stvari,
sve uzalud,
ja ne mogu da te zaboravim.
Imam tebe i kafanu
a u srcu jednu bolnu ranu
Zašto su ti oči tužne
hej ženo bre,
zar te moje ruke nisu
noćas milovale,
zašto pričaš da kafana
meni znači sve,
sto put sam ti
reko ženo da si moje naj milije.
U kafanu kad navratim
društvo pesmu zna,
a ja pijem u zaborav
za prošla vremena,
neću da mi tugu vide
tvoja oka dva,
pa makar me kući
nosila cela kafana.
Zašto tebi tolko smeta
ta moja tajna,
zar ti samnom nije lepo
od ponoći pa do svitanja,
jer pred tobom ja ne krijem
samo prošlost svoju,
od živeću kako umem
u vinu i bolu.
Grešno srce
Ti mirno spavaš
u noći ovoj,
daleko negde
u stranom svetu,
ne znaš ti kolko
je bolno srce ovo
dok budnim okom
čekam zoru novu.
Duboko negde
duša mi zna, da drugom
usne si dala,
muka me osu saviu
strana ko modrim nebom
kad munja para.
Ti imaš život svoj
i streću deliš s' njim.
dok meni bol
srce razara što te on ima
a ja te sanjam.
Voleo sam te,
volim te i sada,
taj greh srca
često me proganja,
nestajem lagano
u moru tišine,
nikad oči moje
neće da te vide...
Mogo bih stobom do raja
Noćas otvaram dušu
pred tobom,
cvetnom stazom ,
do samog raja
a željno srce
što ti pesme piše,
ispija sreću
u jednoj kapi
jesenje kiše.
Noćas otvaram
poselednju želju,
koje srce za tebe čuva,
da čežljivim usnama
oživim svoj san ,
što nekad davno
ne učinih ja
i zato ti noćas
srce poklanjam,
to srce što samo
za uzdahe zna.
I nek noćas zvezde
izgube svoj sjaj,
samo ti da za blistaš
u noći ovoj,
onom istinskom čežnjom,
što je nekad umela
da upali, vatru strasti u nama.
Na zalasku sunca
Danas bi pesmom
rekao tebi,
gorećim mislima
što žive u meni.
Vidiš li jesen se budi
i sve nekako treperi
u meni,
a ti kao da neznaš
da mi se žuri.
Mudruješ uvek
izmišljš stvari,
planiraš nešto
pa sve pokvariš
i kriviš mene
što sam živ,
jer nisam ko drugi
da te prevarim.
Pričam ti često
kako te volim,
al ti bi htela
da sam još bolji,
znaš da od tebe
ništa ne krijem,
ne razumem žene
pa to tl je.