Glas sudbine
Published on 10/20,2016
Glas sudbine
Ne zatvaraj oči
pred senkom sudbine,
u tišini mukloj čućeš moj glas
kad svitci umuknu,
pred svitanje zore,
,,po hitaj ka suncu,,
sve te moje zove.
Vidim te daleko,
dok zanosna lebdiš
na krilima sreće i
dva vrela sunca
u očima tvojim,
obasjaće put jer
sudbina postoi.
Ostani nema
dok te jutro budi i
sakri sreću ispod
trepavica,
dok jutarnji nemiri
potpuno ne odu,
javiće se glasnici
sudbine što zovu.