Miris poezie
Uzbrah reči od mirisa ruža.
boje šara i srce i duša,
a vetrove prstima sam tkao,
sve da bih ti kose milovao.
Hraniću te poeziom,
stihovima slatkim,
iz oka mi sunce za tebe
sijati,dušom ću te dušo
zagrejati,biceš ko princeza
u našoj bajci.
U pesmi ću tebe opevati,
od lepote tvoje boginju
stvoriti,da mi svetliš ko na
nebu zvezda i anđela
kad po duši šeta.
LJUBAV PESNIKA
Pusti da te gledam
da se tebi divim,
pusti da u mašti
greh stobom doživim,
jer sve što volim,
ja u tebi vidim.
Milijujem ti kosu
mekim stihovima,
ko da mi se prsti
upliću sa njima,
u uzdahu mome ko da vetar
piri,kao pesma ti u meni živi.
I stvarno te volim
dok o tebi maštam,
ljubav pesnika je
ko mirisna bašta,
rimuju se poljupci
i stihovi moji
kako boli ljubav
kada pesnik voli.
Imam samo snove.
Sve si mi uzela, srce i
dušu,radost što jutro
buđaše moje,to nebo vedro
oblaci prekriše ,sad mi tuge liju,
ko jesenje kiše.
Opet te željan kroz snove zovem,
od želja skrojene sve misli su moje,
u napuštenim tunelom sećanja
s' tobom sanjam da ljubim
ono što se nekad žarko volelo.
Ubila si ljubav što beše u nama
i radosno srce što mi majka dala,
po rušila most veze među nama
al' mi snove nećeš i nisi ukrala...
Voleću samo ja
Ja znam da te nije briga
što te noćima sanjam,
što mi srce ludi za tobom
izgara,što mi željno osta
oko da te vidi,što zbog
tebe ničeg se ne stidim.
Kad ti pričam da te volim,
da te svuda vidim,
kad ti kažem da bez tebe
ne umem da živim,
ti okreneš glavu i kažeš
,,pa šta,,,a ja ko zna po kolko
puta umirem iz dana u dan,
što ti se ne sviđam kaži mi
hoću da znam.
Preboleću tvoje reči
jer moram da znaš,
al prestati da te volim
e to neću nikada,
nek ti moja ljubav
teret ne srvara
i ne moraš da me voliš
voleću samo ja.
Navodiš me na greh.
Nešto gori u tvojim
očima, neki izazovni
plam' što me k' tebi
doziva,hoću li moći odoleti,
a bol drugoj ne naneti.
Borim se sa sobom
da ti ne priđem,borim se
al' u zalud, loše mi se
piše,jer srce u meni
ne živi više.
Sve me na greh navodi:
tvoje oko,tvoj osmeh i
tvoje bele grudi,
a moja želja za tobom
ludi li ludi,dok sve u meni
drhti od strasti i žudi..
Slika ljubavi,
još uvek stoimo na njoj zagrljeni,
još uvek se oseća miris cveća ,
miris naše velike ljubavi.
Ne nemogu to zaboraviti
i ako bi' ti možda i htela,
sve dok srce živi umeni
uvek ćeš biti bolna uspomena.
Pusti me makar da te volim
i ako me ti nebudeš htela,
pusti bar da sanjam
kako si mene nekad i ti volela..
I nije da nisam probao, bog mi je svedok za to, probao sam verujte mi ljudi, probao da kradom poljubim. A sad više i neznam zašto, zašto me ta žena neće, šta to kod drugih joj prija a meni leđa okeće. Da znam ima i drugih žena, al' ludo mi srce hoće baš nju u inat meni proganja me da pratim njenu stopu. Hoćel me il' neće pitam sebe često,a kad me samo pogledom zagrli znam da mi je kraj nje mesto.
Kad ljubav umukne
Neću da se budim s tobom,
nek te vetar nekud nosi,
neznam kada a i kako
dosadila meni ti si,
nema više onog zara
pa i čežnje da me vuku,
ne osećam ništa više
kad dodirnem tvoju ruku.
Na svoj izgled i ne brineš
nabacila još kilažu,
pa za ljubav i ne mariš
pronašla si ti oazu,
gde bih jadan kud da krenem
srce željno ljubav snuje,
u svesti je sve to mutno
ti me ne uzbuđuješ.
Noćna tama čuda čini
u muškarcu strast oživi,
pa navalim iz sve snage
na ono što me srćnim čini,
ti se duriš i ne želiš
sve to znam i osećam,
dosado sam i ja tebi..
A ti nisi mene volela
Noćas bih da pričam
sam sa sobom,
šta mi se sve dogodilo
i šta još nije,
noćas bih da sakrijem
suze u tami,
jer ih još niko video nije.
Dok mislima kroz
sećanje lutam,
tražeći za sebe izgubljeni svet,
negde u dalekoj magli
videh sebe i tebe.
I beše nam mladost
i krv je ključala kroz vene,
sva ludost i lepota
u jednoj suzi žive kod mene.
Zašto noćas pričam o tebi,
zašto me suza u oku peče,
zašto me sećanje vraća
u mladost,
kad ti nikad nisi volela mene...
Voleo sam,
oči jedne žene ,kosu njenu
plave pletenice i slavuja
u njenom glasu,uživao u
predivnom stasu.
Voleo sam,
sve uzdahe njene,
nežne i drhtave dotire,
tople strasti i čarobne
blidi,tačno je znala
za čim moje srce ludi.
Voleo sam,
zašto vam je krivo
i onaje mene,
baš mi beše milo,
ta ljubav bi trajala
u nama,da se nije
druga umešala.
Voleo sam,
još uvek je volim,
a ta druga ne ume
kao ona da ljubi i voli,
svoju grešku skupo sam
platio,po onoj narodnoj,
što sam tražio to sam
i dobio.
Po želiš nekad mladost.
Mladost šta li to beše,
dali su to slike sećanja
davnih,il po nekad želja
da u duši poplavu napravi.
Beše nekad mladost u
meni,eh, lažem vas
rado se sećam tih
dana,kad ljubav i ludost
nisu bile mana.
Često me je zora
dočekala, baš tu kraj
njenog prozora,
zarad njenih toplih
i mekih usana,
čekao sam,čekao
noćima i danima.
O ,kolko smo se
krišom voleli,
naši stari to nisu
želeli,kolko prekora i batina
bilo i školu sam zbog nje
za postavio,pa ipak su
oni pobedili,a nama su bol i tugu
za navek ostavili....
Tužan mi je svaki
dan,još tužnija i beskrajna
noć kuda da krenem da tugu bi'
sakrijo, u mislima tvoj
lik izbrisao.
Ogolela duša ko da je
pustinja,presušila reka
što je nekad bila,uvelo je cveće
što si ga sadila ,počupao veter stabla
hlada više nema.
Sevale su munje i tukli gromovi
u bolnom srcu ranu urezali,
gasim se lagano ,ko' voštana sveća
zivot dogoreva,,,prokleta je ljubav
kad rastanak sprema..
Pa nek me nema
Ako poželiš nekad,
da nestanem pred
očima tvoim,neka to
bude tiho i lagano,
poleteću na krilima
smrti, u raj il pakao,
jer i jeleni
umiru tako.
Ako me više ne
budeš htela,reci mi
nečujno tiho,pogodi će
me sve munje sa neba,
a ti me pusti da umirem lagano,
jer i ptice umiru
tako.
Ako budeš ikad odlazila,
nek' to bude tama i smrtna
tišina,žaliće za tobom sve
moje i nestaće svetlost
u očima tamne boje
i znaćeš da samo ljudi
umiru tako
Ne volim te više
Lete misli
ko ka jugu ptice,
prekrilo prazninu
žuto jesenje lišće,
iz očiu tamnih ledene
su kiše,žao mije,
ne volim te više.
Ne žalim vreme,
jer sa tobom
sve mi lepo beš,
ljubio sam zore,
kad se suncem bude
i milovo strastno
nabujale grude,
ee sad je sve to prošlost
ne volim te više.
Gde si .
Imao sam jednu ljubav,
imao sam srećne sne.
imao,ali više nema,
otišla je nekome.
Često me misli ponesu,
praćeni bolom duše,
ćesto pitam sebe,
gde si sad,ti što
nekad ljubila si mene.
Boli me pomisao da te drugi
ljubi,boli me duša ,bole me
grudi,usne bi' htele još da
te ljube,a ruke željne
da te zagrle.
Gde si ,tako bih
hteo znati,samo da te
na tren vidim,
hteo bi' prošlost da vratim...