VOLIM TE 40 GODINA

Ne budi tužna,
kad sunce označi
svojim mekim i
toplim zracima
već davno procvali
dan,gledaćemo
svakoga jutra,
novo rađanje
kad padneš u moj
zahgrljaj.

Mirna i tiha noć,
sve je utonulo u duboki 
san tek po koja ulična svetiljka
zatreperi od skrivenog 
povetarca koji čuči u
senci i neće tek tako
da ode, ee, neće u inat meni.
Da ponovo umirem i iznova se 
rađam pri svakom treptaju,
ko da je svetlost život a toplina 
nada, a dalije?
zalutala misao u beskonačnom
svemiru napuštena, sama ,
tražeći put povratka,put nastanka.
Čudni osećaj u mističnom 
strahu nestajanja,a i ponovnog 
rađanja u nekom drugom 
obilku,jer sama smrt 
ne znači kraj, a nit novi početak
već samo drugi obik 
nekog drugačijeg življenja.

Odškrini mi , bar malo,
prozor duše ti tvoje,
kad si mi vec vrata 
srca zakljucala !
Vrati me k sebi u misli svoje...
Kao promrzlo
i gladno siroce
što pred gazdinskom
kucom stoji
topao caj i
zalogaj hleba što moli,
tako sam i ja
pred prozorom ti duše
samilošcu tvojoj podatan 
prizivam ono dobro u tebi
da me prigrliš bar mislima svojim.....?

DALEKO OD SNA
Dodirni očima nebo,
dok plavetnilo na njemu spi,
za korak još dalje od
drugih,ja sam tu kraj
tebe ruku da ti pružim.
Uhati vetar dok gorom jezdi,
malo više no što bi grugi,
zarobi ga i u kosi
veži,pesmu moju on ti
donosi.
Jer sam samo pesma i onaj hladni
dodir,od koga si drhtala sva,
onaj plamen što večno
gori na tvojim usnama.

Kazna..

Tamo daleko, 
do same večnosti 
a možda i dalje 
al ja neznam kako ti reći. 
Tamo daleko, naši su sni, 
tako daleko je i sena naše 
ljubavi,sećaš se onog dana 
slila se bojama,duga je 
ponela do samog neba. 
Žalio sam tada,sad još uvek žalim 
patiću i kad me nebude bilo, 
jer nemogu da te ne volim. 
A ti kako vidim,sve,sve si zaboravila 
nit jednog trena nisi se mene 
setila,pa neka si,srećno ti živi, 
ja ću svoju kaznu do groba služiti....

Samoća

A samo sam tebe iskreno voleo
za istinsku ljubav bogu se molijo,
padaju mi dani ko jesenja tuga,
nije lako kad igubiš voljenog druga.

Nema si ti...

Pusti me noćas tužan da budem,
nek moje misli klonu u tami,
svaka je misao
otrov i rana, 
neverstvo tvoje
skriva će tama,
u zalud reči ja ih ne čujem,
nema si ti za mene od juče.

Pusti me nocas,da bolom patim
i svaku bol suzom platim,
ne krijem lice ti suze vidiš,
nevernice zar se ne stidiš,
tvoj glas mi 
beše ko golub kad guče,
a sad si nema za mene od juče.

Pusti me noćas samoću slutim,
u mislima kao da ludim,
bila je ljubav ko more u meni,
a sad se duša u pakao seli,
budi se mržnja ko zora nova,
jer puno mi srce i 
duša moja,puna otrova...

Ne igraj se mala
Kakva čudna moć 
u tvojim očima,
ne vidljivim nitima
srce mi otima,ko 
list na vetru lebdim
danima i misli si 
moje opčinila.
Moram da te imam
rekao sam sebi,
u inat životu,vernosti 
i meni,ko zrela jabuka
na grani što čami
a u ruke kad mi padne,
eh,, šta ću da ti radim.

Samo ti i uvek ti

U oku tvoj lik, 
u srcu si ti i kad 
te nema u mislima
živiš, koliko te volim 
toliko mi trebaš.
Ko da sam proklet
od samog detinjstva,
da volim ženu
kojoj se ne sviđam.
Možeš li bar jednom
protiv srca svoga,
u potaji krišom
zavolet' takvoga.