Ispod kore
Published on 06/03,2016
Ispod kore
Počeću već jednom
srce da krijem,
u drvetu ispod kore,
a ne njedrima cvetova beleh,
da ne zove mirisom
ptice zalutale
i davno nestale snove.
Ako si ti,, sena prošlosti,
pa kad ,kad u sećanje svratiš,
oživiš tako ranu mi bolnu
da srce zbog tebe pati,
baš kad mirišu jutrom mi zore.
Saktri ću ga,daleko od tebe,
pre rose i svitanja zore
nek sve tame u zaborav nose,
duboko ispod kore.