VOLIM TE 40 GODINA

Voleo sam je

Zavoleh je od detinjstva rana,
čak i više od života svog,
prizivah je u noćima dugim
i maštao ljubav sa njom.
Voleo sam samo da je vidim,
da pogledom milujem je nežno,
kad ukradem osmeh njenog
lica ,sve da sam umro 
ponovo bih oživeo.
Voleo sam je, 
al ljubavi sa njom mi ne beše,
dok su strasti gorele u nama,
naše želje mi smo vešto krili 
i danima tako smo živeli,
branili su da je volim,
da me voli naši roditelji.

PESMA ANĐELA

Možeš li čuti pesmu

anđela,daleko,mnogo

dalje od tamnih oblaka,

dali je to raj,il' što god daje,

tihim glasom pevaju pesme moje.

Osećaš li toplinu daha,

kroz vazduh vertom nošen

po licu dodira nežnih i boji

crvenilom obraze tvoje.

Gledaj, daleko,još dalje

u beskonačnost pogleda sam,

vidiš li osmeh tebi  ga dajem i

zračak svetlosti iz oka ti šaljem.

Ostani tiha i sama u noćnoj

tami bez sna,iz mog oka

svetleće tama,oseti toplinu

mojih usana satkanih od

želja nežnog milovanja i

čućeš moj glas,to anđeli

pevaju samo za nas...

Ničeg nema među nama

Kad zaboli tuga večna
što u srcu dom stvorila
i u stihu i u pesmi
jedan čovek sreću sniva.

Ja te neću svojom zvati
previše si ti za mene,
bila gorda i odsutna
kad je srce htelo tebe.

Nek je samo u snovima
nežnost tvoja i lepota,
sva zgurena u tom u stihu 
jedna želja mog života.

A kad prođe to ludilo,
što od strasti mrežu plete,
nećeš biti moja želja
neću hteti ni ja tebe..

Zamisli me kad listaju 
breze,kad hladnoća nestaje
u danu il u vetru kad miluje lice,
samo me zamisli moja leptirice.
Zamisli me u cvrkutu ptica,
u mirisu procvetalih grana,
na krilima šarenih leptira
samo me zamisli jer si meni mila.
Zamisli me dok se zvezde roje,
u šumarku pokraj starog mlina,
tu su sve pesme napisane moje
zamisli me, jer te pesmom zovem.

Kad bi ove suze moje

što ih oko kriti htelo,

vratile prošlost ,sreću

rado bih zaplakao.

Beše tvrd taj zalogaj,

što životom duša htela

zastade ko kost u grlu,

zabolela suza njena.

Kradu dani uspomene,

brišu tamu iz sećanja,

ostade mi samo lepo

da se sećam kroz vremena.

Ne sećam se šta nam beše,

tek po koja reč smela,

zaćutasmo kao nemi

jednom za sva vremena.

Da se žalim nemam kome,

izgubljenog nema više,

eh ta suza što se krije,

što se nije s njenom srela.

Kaži joj vetre

Kaži joj vetre, ako je sretneš
da u srcu mome ona još živi,
šapni joj tiho. ko da sam ja
prste upleo u njenoj svilenoj kosi,
Nek tvoj topli dah lice joj ozari.
meko ,nežno lepše od svih,
ako joj se uzdah iz sećanja 
javi,tako smo se nekad milovali.
Ukradi vetre kap rose ,sa usana
njenih,sačuvaj u odaje svoje
tamo gde je s krivena sva nežnost i toplina
kao usne njene i čuvaj vetre,
čuvaj samo za mene.
Nemj joj reći da tuga sanja, u
očima mojim,da bolno mi srce
još uzdahe broji,samo joj kaži.
kaži vetre da je volim,onom veselom
pesmom tvojom da je 
sećanje na mene za boli.

ZNAM

Znam sve

znam zašto si

mi ljuta, ali

pravi razlog nemaš.

 neznam koliko

me razumes ali

meni  je mnogo

do tebe stalo.

kad bi samo znala

koliko te volim

Možda bi za tebe

i to bilo malo.

Ti neznaš  da me mučiš

i na ludilo me teraš,

ja te jako volim

i mnogo mi trebaš

bila bi ti samnom

mnogo srećna žena

Ali sudbina  je

možda tako i  htela

ceo život  da  za tobom

patim i ti si sada

možda  nečija zena.

kako da ti kažem

da na tebe mislim

u mislima mojim

samo ti postojiš

kad sklopim oči

samo tebe vidim

nikad ne poželim

da otvorim oči.

Bilo bi ti žao

kad bi ovo znala

kolko mi hvališ

svakog božjeg dana.

Sve te više volim

što mi boli stvaraš

u nadi živim da ćeš moja

 biti i sve moje

snove  u celosti  ispuniti.

Autor: Branko Arsić

napisana pesma 26-01-2016god u 14,45h

pesma je posvecena specijalno za Veki.

1.Mislim da mislim

Eh kad bi ti

u mojim mislima

bila i mislila

sto i ja sad mislim

mozda nebi ravnodusna bila

i radost od mene

nikad  nebi krila.

Misli su moje

uvek jednostavne bile

i uvek takve bile

samo su na tebe

uvek i mislile.

U mislima mojim

samo ti postojis

neznam kako bi ti

reko ali stvarno

samo ti postojis.

Sada su moje misli

u velikoj frci

dali da te zovem

sunce moje milo

il da pustim

prednos sreci i

srecom da te zovem

dok i ja postojim.

autor:Branko Arsic

napisana pesma 26-01-2016god u 13h

Jorgovani

Tamna kao svetlost
sa merkura,
nema kao zvezda 
iz svemira,
jedna želja u 
mislima tkana,
čekaj me, čekaj,
u dolini naših jorgovana.
Kao more dok se 
s nebom ljubi,
kao duga što ka
suncu žudi,
srce je moje kao 
list sa grane,
mirišu mi noći jorgovana.
Čekaj me, 
proleće se budi, 
na usnama čuvam 
onaj šećer žuti,
ljubav traje 
sve dok srce ludi,
naj slađe je, kad se tajno ljubi,
ova noć miriše, a ti kao grana,
iz doline naših jorgovana.

Na mrgođen na sred puta,
kao kamen s neba pao,
jedan čovek zbog sudbine
u mislima odlutao.
Ne budi ga,još ga boli
u steni se duša s kriva,
pobegla je od stvarnosti
da bi bole zaledila.
Ne sudi mu ti prerano,
nismo mi svi ljudi isti,
voleli smo tako jako
sad smo samo ostavljeni.

Noćna čarolija

Noć miriše na jastuku

srebrom mesec prozor kiti,

došlo vreme veruj dušo

ljubav čežnju da zameni.

Sve ti pogled pomno pratim

dok rukama sklanjam tamu,

na usnama čuvam vatru

u poljubac da ostanu.

Noć je topla ko da gori,

vatra strasti svud se širi,

a uzdah kao eho

svaku želju srcu vidi.

I potraja noć u nama

u ludilu sreća bila,

leteli smo sve do neba

do najdalje zvezde mila.

Obećasmo jedno drugom,

uhvatimo zori krila,

nek nam svaka noć bude

kao ova što je bila.

Ljubavni zov

Dali je to ljubavni zov ?

tvoj osmeh i treptaj

oka,tihi i nežni glas,

koji prodire duboko

do srca,dali je ?.

To samo mašta stvorila

lik tvoj u izmaglici izgubljenih

sećanja,treperevši kroz

vazduh tihim umilnim

tonom ko muzika

da svira.

Dali to ljubav doziva,

glasom oka i tela,

ili je to samo još jedna

intriga..

Voli me samo

dok snovi traju

Dozvaću tišinu

još ove noći,

kraj trulog panja

kud će svici proći,

nek prkose sjaju

u zvezdanoj noći,

znaš li, da ti nikad

neću doći.

Zatvori oči još smo jednom,

sve dok tama u kosi

tišinu budi,

dok se misli ne zapale

u moždanoj kori,

čućeš me glasno,

ja ti neću doći.

Ne čekaj me

i vreme ne gubi,

jer neznaš u mašti

da ljubiš,

ko ne sanja

u mašti ne živi,

tad se između čoveka i

Kad oko sanjivo
jutro probudi,
kad ruka po navici
traži te u praznoj postelji,
o kako boli samo
da znaš, kad shvatih
da sam opet ostao sam,
jer ti mi kao i svake
prošle noći,
beše,, moj najlepši san.
Nek ostane tako
sve dok život traje,
dok mi sebe u snovima daješ,
jer radost je uvek
sve dok sreća traje,
dok čežljivo srce
u nadi opstaje.
Neću ti reći 
kolka se ljubav u srcu rađa,
nit kolko lepote
u mislima stvaraš,
neću ti reći jer strah me je
da se ne probudim,
a ti nestaneš,
kao i sve dosad moje ljubavi.