VOLIM TE 40 GODINA

Po želiš nekad mladost.

Mladost šta li to beše,
dali su to slike sećanja
davnih,il po nekad želja
da u duši poplavu napravi.
Beše nekad mladost u
meni,eh, lažem vas
rado se sećam tih
dana,kad ljubav i ludost
nisu bile mana.
Često me je zora
dočekala, baš tu kraj
njenog prozora,
zarad njenih toplih
i mekih usana,
čekao sam,čekao
noćima i danima.
O ,kolko smo se
krišom voleli,
naši stari to nisu
želeli,kolko prekora i batina
bilo i školu sam zbog nje
za postavio,pa ipak su
oni pobedili,a nama su bol i tugu
za navek ostavili....

Tužan mi je svaki
dan,još tužnija i beskrajna
noć kuda da krenem da tugu bi'
sakrijo, u mislima tvoj
lik izbrisao.
Ogolela duša ko da je
pustinja,presušila reka
što je nekad bila,uvelo je cveće
što si ga sadila ,počupao veter stabla
hlada više nema.
Sevale su munje i tukli gromovi
u bolnom srcu ranu urezali,
gasim se lagano ,ko' voštana sveća
zivot dogoreva,,,prokleta je ljubav
kad rastanak sprema..

Pa nek me nema

Ako poželiš nekad,
da nestanem pred
očima tvoim,neka to
bude tiho i lagano,
poleteću na krilima
smrti, u raj il pakao,
jer i jeleni
umiru tako.
Ako me više ne
budeš htela,reci mi
nečujno tiho,pogodi će
me sve munje sa neba,
a ti me pusti da umirem lagano,
jer i ptice umiru
tako.
Ako budeš ikad odlazila,
nek' to bude tama i smrtna
tišina,žaliće za tobom sve
moje i nestaće svetlost
u očima tamne boje
i znaćeš da samo ljudi
umiru tako

Ne volim te više

Lete misli 
ko ka jugu ptice,
prekrilo prazninu 
žuto jesenje lišće,
iz očiu tamnih ledene 
su kiše,žao mije, 
ne volim te više.
Ne žalim vreme, 
jer sa tobom 
sve mi lepo beš,
ljubio sam zore,
kad se suncem bude
i milovo strastno
nabujale grude,
ee sad je sve to prošlost
ne volim te više.

Gde si .

Imao sam jednu ljubav, 
imao sam srećne sne. 
imao,ali više nema, 
otišla je nekome.
Često me misli ponesu,
praćeni bolom duše,
ćesto pitam sebe,
gde si sad,ti što 
nekad ljubila si mene. 
Boli me pomisao da te drugi 
ljubi,boli me duša ,bole me
grudi,usne bi' htele još da
te ljube,a ruke željne 
da te zagrle.
Gde si ,tako bih 
hteo znati,samo da te
na tren vidim,
hteo bi' prošlost da vratim...

Ne budi tužna,
kad sunce označi
svojim mekim i
toplim zracima
već davno procvali
dan,gledaćemo
svakoga jutra,
novo rađanje
kad padneš u moj
zahgrljaj.

Mirna i tiha noć,
sve je utonulo u duboki 
san tek po koja ulična svetiljka
zatreperi od skrivenog 
povetarca koji čuči u
senci i neće tek tako
da ode, ee, neće u inat meni.
Da ponovo umirem i iznova se 
rađam pri svakom treptaju,
ko da je svetlost život a toplina 
nada, a dalije?
zalutala misao u beskonačnom
svemiru napuštena, sama ,
tražeći put povratka,put nastanka.
Čudni osećaj u mističnom 
strahu nestajanja,a i ponovnog 
rađanja u nekom drugom 
obilku,jer sama smrt 
ne znači kraj, a nit novi početak
već samo drugi obik 
nekog drugačijeg življenja.

Odškrini mi , bar malo,
prozor duše ti tvoje,
kad si mi vec vrata 
srca zakljucala !
Vrati me k sebi u misli svoje...
Kao promrzlo
i gladno siroce
što pred gazdinskom
kucom stoji
topao caj i
zalogaj hleba što moli,
tako sam i ja
pred prozorom ti duše
samilošcu tvojoj podatan 
prizivam ono dobro u tebi
da me prigrliš bar mislima svojim.....?

DALEKO OD SNA
Dodirni očima nebo,
dok plavetnilo na njemu spi,
za korak još dalje od
drugih,ja sam tu kraj
tebe ruku da ti pružim.
Uhati vetar dok gorom jezdi,
malo više no što bi grugi,
zarobi ga i u kosi
veži,pesmu moju on ti
donosi.
Jer sam samo pesma i onaj hladni
dodir,od koga si drhtala sva,
onaj plamen što večno
gori na tvojim usnama.

Kazna..

Tamo daleko, 
do same večnosti 
a možda i dalje 
al ja neznam kako ti reći. 
Tamo daleko, naši su sni, 
tako daleko je i sena naše 
ljubavi,sećaš se onog dana 
slila se bojama,duga je 
ponela do samog neba. 
Žalio sam tada,sad još uvek žalim 
patiću i kad me nebude bilo, 
jer nemogu da te ne volim. 
A ti kako vidim,sve,sve si zaboravila 
nit jednog trena nisi se mene 
setila,pa neka si,srećno ti živi, 
ja ću svoju kaznu do groba služiti....

Samoća

A samo sam tebe iskreno voleo
za istinsku ljubav bogu se molijo,
padaju mi dani ko jesenja tuga,
nije lako kad igubiš voljenog druga.

Nema si ti...

Pusti me noćas tužan da budem,
nek moje misli klonu u tami,
svaka je misao
otrov i rana, 
neverstvo tvoje
skriva će tama,
u zalud reči ja ih ne čujem,
nema si ti za mene od juče.

Pusti me nocas,da bolom patim
i svaku bol suzom platim,
ne krijem lice ti suze vidiš,
nevernice zar se ne stidiš,
tvoj glas mi 
beše ko golub kad guče,
a sad si nema za mene od juče.

Pusti me noćas samoću slutim,
u mislima kao da ludim,
bila je ljubav ko more u meni,
a sad se duša u pakao seli,
budi se mržnja ko zora nova,
jer puno mi srce i 
duša moja,puna otrova...

Ne igraj se mala
Kakva čudna moć 
u tvojim očima,
ne vidljivim nitima
srce mi otima,ko 
list na vetru lebdim
danima i misli si 
moje opčinila.
Moram da te imam
rekao sam sebi,
u inat životu,vernosti 
i meni,ko zrela jabuka
na grani što čami
a u ruke kad mi padne,
eh,, šta ću da ti radim.

Samo ti i uvek ti

U oku tvoj lik, 
u srcu si ti i kad 
te nema u mislima
živiš, koliko te volim 
toliko mi trebaš.
Ko da sam proklet
od samog detinjstva,
da volim ženu
kojoj se ne sviđam.
Možeš li bar jednom
protiv srca svoga,
u potaji krišom
zavolet' takvoga.

Bole oči kad te gledaju

Pogled mi oči
na tebe troši,
već danima srce
ko da moje nije,
kako ću duši
da kažem kosi,
kad te nešto tako
snažno u meni krije.
Na čas te nema
pa mi opet dođeš,
sva blistava budiš
me i zoveš,
tim umilnim glasom
koga srce samo 
može da čuje,
zato hitam prema tebi,
jer znam da u snovima
sve je oprošteno.
Pa opet me ko nekad
i sad ljubav zove,
jer godine tvoje
baš mi lepo stoje,
i neka me oči
na smrt zabole,
lepotom će tvojom
svu bol da prebole.