Mogao bih bar po nekad
da ukradem osmeh tvoj,
pa na svoje lice stavim
da bude i moj.
Dal bi tada zablistao
kolko sunca u tebi vidim
i prestao makar jedno
da se sam sebe stidim.
Nastavi ću da te gledam
da se tebi divim,
poret tolko muškaraca
možda ćeš jednom i
mene da vidiš.
ZAŠTO
Štaje to što ti imaš
da kod druge nisam našo,
lepotu sam tvog
osmeha u srcu,
u mislima sačuvao.
Sada žalim za sve vreme,
među nama što je
prošlo,zašto nisam
našo snage,što ti
nisam tada prišo.
I onda kad' me ti budeš
poželela, ne, ne šalji
mi pisma i ne traži me'
među živima,umrlo je sve u
meni onog dana kad si me odbila.
A voleo sam te, samo
nebo zna puklo je srce moje
ko daje od stakla,
umrla je ljubav koju sam
želeo, ko' žuto lišće vetar je
odneo.
I noć i dan ne znače mi ništa,
u izgubljenom gradu bez misli
i sam,pusta je ulica kao duša moja
ta žena ubi sve u meni,
zar je takva pravda od boga.
Da ili ne
Nešto divlje izmedu
mene i tebe,nešto
neumorno,cežljivo
što u srce viri,dali si
to ti željo moja sjajna,
ti što se cesto u snovima
javljaš.
Ti mi nikad neceš reci
kolko me u tvom srcu ima
i dali me željna kroz snove
dozivaš,ti umeš vešto
sve to da skrivaš u
tvojim zelenim i svetlim ocima.
A ja podeljen na pola,
jedan deo srca željan da te živi,
a u drugom ne sigurnost
jasni znak u tebi ne vidi,
dali da ti pridem?
željo srca moga,
il da lagano umirem
u mojim snovima.
Mogla bi' da razume,
Nešto se mesec rano
probudio i eno na nebu
sveć sja,al' nigde zvezdice male
oblak ih prekriva..
Pa neka, ,noćas bih mogao da poželim,
pregršt poljupca vrelih,
mogao pa šta?
ko će da mi to zabrani.
Eh,,što bih mogao još mnogo toga,
al' od koga to da tražim,
imao sam jednu ljubav,
al kod nje to više ne pali,
doživeo sa njom sreću i to veliku,
a sad nemam nje a nemam ni sreću.
Mogao bih, da je molim,
molbom da je vratim,
moglo bi srce moje,
al' od razuma nema odobrenje.
Mogao bih samo to jedino umem,
mogu da je sanjam,
mogla bi' da razume..
Kad dođe vreme
Naše je vreme davno
već prošlo i o meni
ne razmišljaš ti,
ko ptica ranjena
kad u duši sleti,
prestala si me
zauvek voleti.
A ja , ko nada
i dalje živim,
u tunelu sećanja
čekam i sada,
otima te vreme
iz duše moje,
al ja te čuvam u srcu
i tužnim očima.
Ne čujno lišće
na grani vene,
žutim će vetar
da u crta trag,
opraće kiše tuge u meni,
kad svane
jednom zaborav.
Kako da zaboravim...
Bilo je to jednoga proleća,
kad mladosti beše u njoj
i u meni,kad poljanom trava ozeleni,
kad je srce žedno prave ljubavi.
lepota je njena ko proleće rano,
mirisala cvećem tek proctalim,
u očima dva sjajna dragulja,
jednim bljeskom,srce osvoila.
Usne su joj bile,k'o zrele jagode,
slađe i od čokolade,ljubav u nama
gorela je jako,al' sve što je lepo
to je i kratko.
K'o umorna sena
nad ponorom lebdi,
ta nekad ljubav što beše naša ,
od sudbine njene nestaše tragovi,
jer ta lepa žena sve zaboravi.
U srcu rana davna još boli ,
a sećanja u duši nikada da svenu,
prošla su mnoga leta i zime,
srce je hoće i voli je.
Kako da te zovem
Počeh nesvesno
da mislim o tebi,
i ako smo se sreli
pre nekolko dana,
zakasnelo sećanje
sustiglo me sada,
il je tvoja lepota
u oku ostala.
Pa tako nežnošču svojom
miluješ osećanja moja,
a tajanstveni miris
tvoga parfema,
golica čula spolja.
Dok jurim po sećanju
prašnjavim stazama,
u očaju tragam
za imenom tvoim,
čudno je to
svega se sećam,
al kako sam ime
mogo da zaboravim.
Prva ljubav..
Šta to beše ljubav, dali se
sećaš,ta reč beše u duši
davno izgubljena.
Ne stala je stobom kad
si odlazila,dal' je tuga harpunom
srce pogodila.
Često se pitam jesili
sretna,dali je naša sreca
već zaboravljena.
Znam ja, kako tuga boli,
znam da se prva ljubav
najviše voli....
Samo budi
ono što jesi
More i nebo
vatra i dim,
šta sam ja u tome
a šta si ti.
Kad dođe vreme
znaćeš i sama,
da sam ja ko more,
a ti bi se nebom zvala.
Gde ima dima
biće i vatre,
kad mi tvoje oko
signal pošale,
zato si ti,
u znaku vatre,
dok gorim u tebi
ko dim postajem.
Eto nas u tome
ili bilo gde,
kada smo skupa
deo smo prirode,
ne možeš ti a nit
mogu ja,
jedno bez drugoga .
Padaju li
zvezde sa neba,
il se to samo meni čini,
jer sve je tako tiho
i tužno,
kad ti nisi u mojoj blizini.
U zenama krijem tugu
da mesec ne vidi,
naučio da nam pospe
mesečinu u postelji.
Gasim svetlost u očima
sam sebe se stidim,
ubio bih srce svoje,
al ne mogu,
jer zbog tebe živim.
Voli polako i dugo.
Voli i kad jesenje kiše zavladuju parkovima
usnulih klupa drvoreda,
napuštenih grana
opalog,
ožutelog lišća,
šuštavog pod našim stopama.
Voli me u zimski suton,
zaleđenih okana, injem prikovanih dodira,
dok škiputav sneg ,belinom ulica trag naš
utabanih staza ljubav pokreće
u sobi skrivenih želja.
Voli u proleće cvetovima mirisnih lati,
zarudelih pupoljaka,
livadom rosnih travki.
Veselim osmehom budimo prirodu,
ko što tela naša probuđena,
jedno drugo miju međ
olistalim žbunjem,
mirisnim notama, otvorenog vazduha.
Voli sred leta rumenog,
Sunčevom bujicom toplog talasa.
Voćnim sokovima napoj,
kupaj ljubav u rečnim vodama.
Izazvana na travnjaku voljenja,
rečima ispisana potreba.
Voli ,
i ne prestaj....
♥♥
Doslo je vreme kad nam kosa sedi,
I nasa cula postepeno grube.
Stojimo tako skruseni I bledi
Dok nasu starost obljavljuju trube.
No jos u meni isceznuo nije
Sledbenik Mladog Vertera, sto sanja
Pri mesecini, I sto suze lije
Uz svaki spomen starog secanja!
O, znam to dobro, stari oganj da je
Nestao, da ga nece biti vise.
No nasu ljubav nema ko da zbrise:
Ona se menja ali uvek traje.
Sad nam je ljubav otmena I cedna,
Ko mesecinom prozeta. Mirise
Ko cvet sasusen, uspomena jedna,
U kjizi sto se vec ne cita vise.
O, daj mi draga, da na krilo tvoje
Polozim glavu umornu, da sada
Slusam, dok bljeste na zapadu boje
I vece kao crno krilo pada,
Kao u skoljci huku morskih vala
U nasoj dusi, gde ce odsad rasti
Niz crnih beda I starackih zala,
Prigusen sumor nekadanje strasti…
Ako samo...
Ako ti se izliju strasti
i srce počne da lupa jače,
nikad,nikad nemoj stati
voli i ljubi ima kad ce
srce da pati.
Ako samo zastaneš
i ritam izgubiš ludi,
proćice vreme i nikad
nećeš znati sta život izgubi.
Ako samo gledaš kako
se drugi ljube, dok
skazaljke na satu lete
ko' lude,proćiće dani ,
proćiće godine,
stići će te vreme
kad ljubavi više ne bude...