VOLIM TE 40 GODINA

Nisam ljut

Nisam ljut na tebe,
al' nešto me muči
neda mi da dišem
truje me u duši,
kako vreme može
ranu da zaleči,
u trnju mi sreća ,
spava do večeri.

SAMO JEDNOM

Jednom je nebo
plakati htelo,
al ne i oči moje,
samo sam jednom
ljubio zrelo,a sve ostalo
iz ludosti moje.
Dosta sam laži slušao
tvoje,ti još uvek
misliš da sam dete,
nauči sam to več davno
po malo od svake žene.
Uzaludno suze ti teku,
za mene one ništa ne vrede,
od glumi to kod nekog drugod.
jer sad znam da je samo
jedna žena iskreno volela mene.

Zbog tebe

Ukrašću biser iz oka tvoga,
ukrašću i sunce života mi moga,
nek te mesec sjajem potseti
na mene,jer i trn ruže sam
što nikad ne vene.
Popiću rosu sa tvoih usana,
slatkim otrovom,ljubav me
trovala,ti ludom srcu nebi
verovala,kolko te volim Srebra.
Gledao sam osmeh u tvoim
očima i biser sjajni što svetli
u njima,slušao sam srce moje u
grudima,pa eto i lopov bih bio zbog
tebe Srebra.

TRAŽIM TE

Tražim te u mirisu cveta,
jasno me podsećaš na njih,
sa svakim dodirom latice ruža
nema te topline ,koju si imala ti.
Tražim te , međ' pticama
cvrkutom me potsetiš na nih,
ali govor ptica nisam razumeo
lepo ih je samo slušati.
Tražim te, međ' ženama
lepotom me podsećaš na nih,
sve su mile i lepe,al' nijedna
kao što si ti.
Tražim te, međ' anđele
u smiraj dana zaspali svi,
u svakom liku ja vidim tebe,
ko bujica reke sreća srce mi poplavi
i znam, našao sam svoj san
u prelepom liku anđela..

Pođi samnom

Pođi samnom put nade
daleko od sna,skriva će nas
mesec zuti i po neka zvezda
što na nebu sja.
Samo mi reci da si
željna svih moih želja,
o da,ponesi samo osmeh
onaj isti s'kojim si me prvi
put darivala.
I ne brini,kuda si pošla,
tamo gde idemo ti si dobro došla.
na mom putu sreće nećeš
biti sama,svetlije od
sunca bićeš obasjana.
Živeće u tebi duša
i srce ovoga čoveka,
a ti samo ostani ista za sva
vremena..

Miris poezie

Uzbrah reči od mirisa ruža.
boje šara i srce i duša,
a vetrove prstima sam tkao,
sve da bih ti kose milovao.
Hraniću te poeziom,
stihovima slatkim,
iz oka mi sunce za tebe
sijati,dušom ću te dušo
zagrejati,biceš ko princeza
u našoj bajci.
U pesmi ću tebe opevati,
od lepote tvoje boginju
stvoriti,da mi svetliš ko na
nebu zvezda i anđela
kad po duši šeta.

LJUBAV PESNIKA

Pusti da te gledam
da se tebi divim,
pusti da u mašti
greh stobom doživim,
jer sve što volim,
ja u tebi vidim.
Milijujem ti kosu
mekim stihovima,
ko da mi se prsti
upliću sa njima,
u uzdahu mome ko da vetar
piri,kao pesma ti u meni živi.
I stvarno te volim
dok o tebi maštam,
ljubav pesnika je
ko mirisna bašta,
rimuju se poljupci
i stihovi moji
kako boli ljubav
kada pesnik voli.

Imam samo snove.

Sve si mi uzela, srce i
dušu,radost što jutro
buđaše moje,to nebo vedro
oblaci prekriše ,sad mi tuge liju,
ko jesenje kiše.
Opet te željan kroz snove zovem,
od želja skrojene sve misli su moje,
u napuštenim tunelom sećanja
s' tobom sanjam da ljubim
ono što se nekad žarko volelo.
Ubila si ljubav što beše u nama
i radosno srce što mi majka dala,
po rušila most veze među nama
al' mi snove nećeš i nisi ukrala...

Voleću samo ja

Ja znam da te nije briga
što te noćima sanjam,
što mi srce ludi za tobom
izgara,što mi željno osta 
oko da te vidi,što zbog
tebe ničeg se ne stidim.

Navodiš me na greh.

Nešto gori u tvojim
očima, neki izazovni
plam' što me k' tebi
doziva,hoću li moći odoleti,
a bol drugoj ne naneti.
Borim se sa sobom
da ti ne priđem,borim se
al' u zalud, loše mi se
piše,jer srce u meni
ne živi više.
Sve me na greh navodi:
tvoje oko,tvoj osmeh i
tvoje bele grudi,
a moja želja za tobom
ludi li ludi,dok sve u meni
drhti od strasti i žudi..

Slika ljubavi,
još uvek stoimo na njoj zagrljeni,
još uvek se oseća miris cveća ,
miris naše velike ljubavi.
Ne nemogu to zaboraviti
i ako bi' ti možda i htela,
sve dok srce živi umeni
uvek ćeš biti bolna uspomena.
Pusti me makar da te volim
i ako me ti nebudeš htela,
pusti bar da sanjam
kako si mene nekad i ti volela..

I nije da nisam probao, bog mi je svedok za to, probao sam verujte mi ljudi, probao da kradom poljubim. A sad više i neznam zašto, zašto me ta žena neće, šta to kod drugih joj prija a meni leđa okeće. Da znam ima i drugih žena, al' ludo mi srce hoće baš nju u inat meni proganja me da pratim njenu stopu. Hoćel me il' neće pitam sebe često,a kad me samo pogledom zagrli znam da mi je kraj nje mesto.

Kad ljubav umukne

Neću da se budim s tobom,
nek te vetar nekud nosi,
neznam kada a i kako 
dosadila meni ti si,
nema više onog zara
pa i čežnje da me vuku,
ne osećam ništa više
kad dodirnem tvoju ruku.
Na svoj izgled i ne brineš
nabacila još kilažu,
pa za ljubav i ne mariš
pronašla si ti oazu,
gde bih jadan kud da krenem
srce željno ljubav snuje,
u svesti je sve to mutno
ti me ne uzbuđuješ.
Noćna tama čuda čini
u muškarcu strast oživi,
pa navalim iz sve snage
na ono što me srćnim čini,
ti se duriš i ne želiš
sve to znam i osećam,
dosado sam i ja tebi..

A ti nisi mene volela

Noćas bih da pričam
sam sa sobom,
šta mi se sve dogodilo
i šta još nije,
noćas bih da sakrijem
suze u tami,
jer ih još niko video nije.
Dok mislima kroz
sećanje lutam,
tražeći za sebe izgubljeni svet,
negde u dalekoj magli
videh sebe i tebe.
I beše nam mladost
i krv je ključala kroz vene,
sva ludost i lepota
u jednoj suzi žive kod mene.
Zašto noćas pričam o tebi,
zašto me suza u oku peče,
zašto me sećanje vraća
u mladost,
kad ti nikad nisi volela mene...

Voleo sam,
oči jedne žene ,kosu njenu
plave pletenice i slavuja
u njenom glasu,uživao u
predivnom stasu.
Voleo sam,
sve uzdahe njene,
nežne i drhtave dotire,
tople strasti i čarobne
blidi,tačno je znala
za čim moje srce ludi.
Voleo sam,
zašto vam je krivo
i onaje mene,
baš mi beše milo,
ta ljubav bi trajala
u nama,da se nije
druga umešala.
Voleo sam,
još uvek je volim,
a ta druga ne ume
kao ona da ljubi i voli,
svoju grešku skupo sam
platio,po onoj narodnoj,
što sam tražio to sam
i dobio.