VOLIM TE 40 GODINA

Kad sve jedenom prođe.

Pozvao bih te, znam da nećeš
doći,čemu reči služe vetar
kad ih nosi,ti letiš visoko
preko oblaka siviKad sve jedenom prođe.

Pozvobih te, znam da nećeš
dođi,čemu reči služe vetar
kad ih nosi,ti letiš visoko
preko oblaka sivih,zaboravila si
da se na zemlji živi.

Ostaje mi samo, senku da ti pratim
i nadanje da ćeš nekad po zemlji
hodati,pitaću te tada kako se zoveš,
kad od dgugih nećeš čuti ni
reči ove.

Za pitaćeš se gde ti vreme prođe,
kad nestane mladost ilepota ,kad starost
zakuca i na vrata tvoja,trebaće ti
onda ova ruka moja.

Trebaće,ti to mi je poznato,
sigurnost i toplina doma svoga,
uzalud ćeš tražiti ,vetar ih
odneo,jer gluva si ti bila, za

sve reči moje....h,zaboravila si
da se na zemlji živi.

Ostaje mi samo, senku da ti pratim
i nadanje da ćeš nekad po zemlji
hodati,pitaću te tada kako se zoveš,
kad od dgugih nećeš čuti ni
reči ove.

Za pitaćeš se gde ti vreme prođe,
kad nestane mladost i lepota ,kad starost
zakuca i na vrata tvoja,trebaće ti
onda ova ruka moja.

Trebaće,ti to mi je poznato,
sigurnost i toplina doma svoga,
uzalud ćeš tražiti ,vetar ih
odneo,jer gluva si ti bila, za
sve reči moje....

Strah meje ,
da te zavolim
tako silno i jako,
kako duša ume.
strah meje ,jer
sve su dosad
lubavi moje u 
bolu zapisane.
Voleću te samo
tiho,neznano i daleko
da srce moje
iz sna ne budim,
mnogo je bola u njemu
ostalo i svaku je ljubav
s tugom ispraćalo.
Ti nećeš znati
nit kosam ni gdesam,
nit kolka se lubav u 
srcu zbog tebe rađa,
nit kad mi noći mirišu
na tebe,dok bosom
nodom gaziš moje sne.

Noć miriše

Kad zaluta sećanje
kroz mećavu snova,
a ti oživiš u njima
kao da si nova,
na srcu se davno
već raspukla kora,
izleči mi dušu
budi samo moja.
Noć odimče u 
senci meseca,
a ja zvezde čuvam 
u tamnim očima,
čekam da se javiš,
pa da pospem zvezde 
po noćnoj tami.
Topli povetarac
lice mi miluje,
kao da me tvoja
ruka dodiruje,
po plavila duša 
buicom od cveća,,
noć miriše ova,
a ja te nemam.

Žena mangup

Imao sam jednog 
druga ,ne razdvojni
mi smo bili često smo se 
kao braća jedno drugog 
dozivali.
Nema toga šta sve nismo
u životu učinili,
s devojkama duge noći
sve do zore provodili,
sanjali smo iste snove
i u piću prvi bili,
nema tajne među nama
kao braća smo živeli.
Sve dok nije jedna žena
zavadila druga dva,
nisam znao da je voli
srce mu je slomila,
a moje je kao lopov
ne primetno ukrala.
U kafani sam za stolom
a čaši vino spava,
u mislima nju proklinjem
jer nam nije ljubav dala,
želja joj je bila samo
da razdvoi dva drugara.

Nie kasno

Ne budi maštu
dok mirno spava
i jutro dok čeka dan,
ostani samo nema i sama,
ti tamo daleko,
još uvek si moj san.
Naruči osmeh za
dobro jutro,
nek vatra u oku 
za žudnju zna,
shvatila si već davno,
da samo su usne
usnama dar.
I čekaj me,
dok lišće ne svene
i padne sa grana,
dok ti srce ne kaže,
dosta si čekala,
na izdahu nade
u tišini sama,
doći ću da te volim,
još uvek si ti meni
lepa i mlada.

Čežnja

Sanjao sam da te volim,
da nam snovi behu isti,
sanjao sam a znao,
da ti ne postoiš,
kao svetlost u cik zore
u mislima kad se javiš,
nadhnula moju dušu
novu pesmu da napravim.
Ne vidljiva ti za druge,
iz mašte si cela tkana
priviđenje željnom oku,
a u snu si sva blistava,
Ti beše samo tren
bez imena i neznana,
za lepotu koja traje
duša stihom darivala,
tvoj plašt je zvezdani,
dok ti češnjom ,
telo skrivam,
a korak je tih i mek
gaziš po mojim snovima.
I borim se sam sa sobom,
da te iz sna ukradem
da te budim kad sunce grane,
moja srećo,
da stvarnost postaneš,
traja će nam snovi dugo,
moja duša zna da sniva
samo žena snage ima
snovima bi oživela.

Leptirica

Jesu li ti krila stvarna,
moželi da letiš,baš onako 
kako leptir sa cveta na 
cvet leti,ili si samo moja 
priviđenja, nastala u ludoj mašti
jednog sanjara.
Ostani ne idi zašto si ljuta,
želim nešto da te pitam , pa makar 
i stotinu puta,ti mene neznaš 
al' ja te znam,jer si otelotvorenje
svih mojih želja.
Pa i ako si leptirica ,
žena vanpir valjda,
jako me privlači ona 
ženska strana,srce mi oseća 
da ljubavi imaš,budi jednom žena
leptirice mila.

I to sam ja

Često krijem 
osećanja svoja
pa čak i 
od mene samog,
ko zna 
kuda bi' me povele
kad bi' se o njima znalo.
Po nekad tužan, 
al' tuga nije u oku,
skrivena u duši 
neznaš ti kolko duboku,
kad sretan sam, 
to niko nebi' znao,
ako im ja nebih 
uz reč kazao.
Al' ljubav kad dođe,
e to ne mogu skriti
na licu mi osmeh zaigra,
u očima radost se vidi,
telo treperi, 
ko grančice mlade na vetru,
tad ne prepoznajem sebe,
ko da živim u
nekom drugom svetu.

Tuđa žena

Gde da te tražim
ti čežnjo daleka,
što smelo kročiš 
u moje sne i kradeš 
uzdah u tamnoj noći,
dok sanjam te.
Znamo se, sve dok
snovi sežu i
rukama svojim
milujem te nežnu,
znamo se ,sve dok
te jutarnji zraci sunaca,
nekud ne odnesu.
Svetlost u očima i 
bol u grudima,
ta večita nada što se
s čežnjom budi,
pa ipak bih s tobom, 
makar u snovima i ako znam
da te drugi ljubi.

Glas sudbine

Ne zatvaraj oči

pred senkom sudbine,

u tišini mukloj čućeš moj glas

kad svitci umuknu,

pred svitanje zore,

,,po hitaj ka suncu,,

sve te moje zove.

Vidim te daleko,

dok zanosna lebdiš

na krilima sreće i

dva vrela sunca

u očima tvojim,

obasjaće put jer

sudbina postoi.

Ostani nema

dok te jutro budi i

sakri sreću ispod

trepavica,

dok jutarnji nemiri

potpuno ne odu,

javiće se glasnici

sudbine što zovu.

Prvo sam te ja voleo,
pa si onda mene ti

Sakupih svu hrabrost 
što beše u meni,
da ti priđem i kažem
što mi srce želi, 
dugo sam te samo 
očima gledo,
dovoljno dugo 
dok te nisam zavoleo.
A ti vešto sakri 
osećanja svoja,
dok u meni gori 
stid ,gori ko buktinja,
osu se crvenilo 
na licu mom,
glasa i nema 
tonem u ponor.
Dali si se smilovala,
il' me samo mučiti htela
ispružena ruka tvoja ,
vratime sa dna ponora
tako si me upoznala 
a i zavolela,
a ja sam te već davno volo,
a da to nisi ni znala

Pomozi mi da je zaboravim

Osuse mesec kroz
srebne niti,
u tami nebeskoj da 
prikupi sjaj,
spljoštanog oblika
kroz grane viri,
ćuti,ćuti i noćas 
samo zbog nas.
Sakriću i noćas 
tajnu svoju, ne moraš 
ti baš sve da znaš.
pamti me samo 
da smo se voleli,
ja i ona ko goluba dva.
Znaš meseče 
sad si tuga moja,
kad tebe gledam 
ko da vidim nju,
sakrij se negde 
nestani u tami,
pomozi mi da je zaboravim.

Nekad sam sa tobom
gledo more 
i talase burne
kad nose obale,
slušali ptice i travu
dok raste,
da voleo sam te,
kad su se iz tame 
rađale zore,
.Nekad me sećanje
u prošlost vrati,
pa cvrkućem ko
ptica na grani,
kroz sećane tad sam
srećan bio,
sa tvojih usana i
otrov bih pio.
A hteo sam da te ne volim,
i lagao sebe da 
boli ublažim,
prizivao mržnju
izmišljao stvari,
sve uzalud,
ja ne mogu da te zaboravim.

Imam tebe i kafanu
a u srcu jednu bolnu ranu

Zašto su ti oči tužne
hej ženo bre,
zar te moje ruke nisu
noćas milovale,
zašto pričaš da kafana
meni znači sve,
sto put sam ti
reko ženo da si moje naj milije.
U kafanu kad navratim
društvo pesmu zna,
a ja pijem u zaborav
za prošla vremena,
neću da mi tugu vide
tvoja oka dva,
pa makar me kući
nosila cela kafana.
Zašto tebi tolko smeta
ta moja tajna,
zar ti samnom nije lepo
od ponoći pa do svitanja,
jer pred tobom ja ne krijem
samo prošlost svoju,
od živeću kako umem
u vinu i bolu.

Grešno srce

Ti mirno spavaš 
u noći ovoj,
daleko negde 
u stranom svetu,
ne znaš ti kolko 
je bolno srce ovo
dok budnim okom 
čekam zoru novu.
Duboko negde 
duša mi zna, da drugom
usne si dala, 
muka me osu saviu
strana ko modrim nebom 
kad munja para.
Ti imaš život svoj 
i streću deliš s' njim.
dok meni bol 
srce razara što te on ima
a ja te sanjam.
Voleo sam te,
volim te i sada,
taj greh srca 
često me proganja,
nestajem lagano 
u moru tišine,
nikad oči moje 
neće da te vide...