Kad ljubav dođe
Zašto me pitaš kad znaš
i sama,koja mi želja u srcu
ostala,dali mi se tvoj lik
u mislima javlja,kolko je
tvoja čarolija na mene delovala.
Kazaću ti nema šta da krijem,
sviđaš mi se dušo još mnogo
ranije,onog trena kad si me' gledala,
pogledom si crce moje odkljčala.
Uvek si mi u snovima bila,
magiom si dušu opčinila,
sve u meni sad pupi i cveta
probudila ljubav umrlog čoveka,
nije tačno šta pričaju ljudi,
žena u muškarcu novi život budi.
Znaš ti koliko me boliš...
Neka me noćas tuge umore
geledao sam sreću u mraku tone,
đavoli crni dušu da lome
neće suza iz oka da kane.
Ti nikada nećeš znati
zašto srce boli a duša pati,
što se život ko sveća gasi
i nema ko će mene da spasi.
A kad me više ne bude bilo,
valjda će tuge nestati u meni,
ti ostani ,živi svoj život ,
od mene ti je već sve oprošteno....
Bez pameti te volim
Lepa si ti meni
i sva blistaš u mome
svetu,očaran lepotom
tvojom,da te nađem ,
prepešačiću celu planetu.
Zbog tvoja biserna
oka dva,ja nemam mira
i nemm sna,ljubav u srcu ko
more duga,čuvam je za tebe
lepoto s juga.
Po nekad mi od želja srce
izgori,u snu pričam koliko te volim,
ko da sam lud il' neznam šta,
lepota mi tvoja pamet uzela.
Jednoj Gordani
Ukrašću biser iz oka tvoga,
ukrašću i osmeh života mi moga,
nek te mesec sjajom potseti
na mene,jer sam cvet
što nikad ne vene.
Popiću rosu sa tvoih usana,
gorki otrov, ljubav me
trovala,ti ludom srcu nebi
verovala,kolko te volim
moja Gordana.
Gledao sam osmeh na tvome
licu i magiu oka što snogu
obara,slušao sam srce moje u
grudima,pa eto
sad znaš kolko sam lud
zbog tebe Gordana.
Da mogu
Svratila si samo na kratko
da sa sobom poneseš mi
misli,neznaš da sam lud za
tobom u pogledu, kad te
oko snimi.
Neznam na koju ću
stranu,il da žmutim
kad tebe vidim,
il da pođem za tobom kradom
u senu da se pretvotim.
Prišao bih ti da je snage
i hrabrost u meni,
da mi srce tvoju tajnu zna,
il da mogu misli pročitati
šta li skrivaš u toj
lepoj glavi..
Kako da te zaboravim
Jer si moja pesma
na usnama , svetla
misao u mojim očima ,
I cvet mladosti da
nikad ne vene,
zalivana suza kad
iz oka krene.
Uspomeno moja
na minule dane,
bila si mi radost
jutro kad osvane,
još te sanjam i
budan te vidim,
još u srcu za tu
nadu živim.
Ostani u srcu
sve dok vreme traje,
do neba te volim
i ne zaboravljam te,
nedam vreme
da sećanje briše,
ja nedam još mi
srce tvoju pesmu piše...
KAD DUŠA GOVORI
Sreća si ti
u mojim očima i
radost jutra kad
se sunce rađa,
ostani u svetlu
blještava i čista,
jer i duša ume
da pupi i cveta.
I proleće rano likom
tvoim kreće,u rasutoj
kosi za mirisa cveće,
osmeh tvoj sve zelenim boji,
po darila si moć duši da govori...
Po zovi me
Zovi me kad god ti je volja,
pred 'amnom se osmehnula zora,
tvojim glasom i ptice pevaju
i kad lete i kada miruju.
Zovi me, volim da te čujem,
s' tvojim glasom srce se raduje,
u oku je procvetala zora,
po zovi me, ljubim te do bola.
Prestaću da te volim
Čije li to misli nosiš
pa u moje spretno mutiš,
prestaću da te volim
il ću zbog teb' da poludim.
Ti neznaš kako mi je
tvoja laž mi dušu truje,
a ja jasno u tvom oku
vidim da lažima preteruješ.
Prestaću da te volim
i nestaće deo mene,
ali suza neće biti
sve zbog laži jedne žene.
Krik.
Plaču noćas oči crne
sve do neba krik se čuje,
boli duša bole grudi
tugin dželat noćas sudi.
Padaju li zvezde s'neba
trese li se zemlja cela,
morem tuge duša peni
s grane klikće gavran beli.
Crni saten dušu skriva
a u srce čemer sliva,
krik ko munja nebo para
što mi život boli stvara.
Dodirni me...
Dodirni me, dok lebdim u tami,
plavetnilom neba u oku što spi,
plavom vatrom srce mi probudi,
dodirnime samo, lepa si mi.
Dodirni me ,rukom ko daje slučano,
da na licu mome pojavi se sjaj,
duša mi je kao noćna tama,
osvetli je da više ne spava.
Dodirni me, usnama toplim i mekim,
da osetim nežnost tvoju,
pa nek bukne plamen u tebi i meni,
samo se jednom živi....
Zabranjena vatra,,,.
Samo me je jednom
pogledala,iz oka je njenog
iskra poletela kao
munja u srce pogodi,
ta me žena bez
teksta ostavi.
Dugo sam je u mislima
krijo,nisam smeo al' sam
želeo,kako duši sad
da nađem mira,
kad mi ona uvek
srce dira.
Gorele su sve vatre u meni
i snovi su posajali njeni,
sve u strahu život mi se krio
da kroz san je nebih dozivao,
Voleo sam greh te lepe žene
žalilo je srce što nije kod mene,
cela duša nju je zavolela
a bila je meni zabranjena.
Samo me je jednom
pogledala,iz oka je njenog
iskra poletela kao
munja u srce pogodi,
ta me žena bez
teksta ostavi.
Dugo sam je u mislima
krijo,nisam smeo al' sam
želeo,kako duši sad
da nađem mira,
kad mi ona uvek
srce dira.
Gorele su sve vatre u meni
i snovi su posajali njeni,
sve u strahu život mi se krio
da kroz san je nebih dozivao,
Voleo sam greh te lepe žene
žalilo je srce što nije kod mene,
cela duša nju je zavolela
a bila je meni zabranjena.
Kako je umirati
Još lutam zamišljen,sam,
blatnjavim putem
mog rodnog sela i
tražim sad više neznam
ni sam, dali je to ljubav
davno nestala,il' onaj divni
izgubljeni san.
Nada, gdeli se s'krila,
zar nestade baš u ovom trenu,
sad se muka po duši razliva,
žari vatrom ko ljuta paprika.
Slutnja, mi je ko omča na vratu
ludost ganja, ne verujem bratu,
nema svetla tama za noćila,
sve nestaje i umire pred mojim očima.