Kako ću te bez srca voleti

Ne umem da te volim,
sve ljubavi su davno
prošle u meni,
ko kamen, srce mi hladno
bez dušno, u grudima stoi.
Zato me ne gledaj ,
taj plamen u očima tvoim,
ne budi, želju za tobom
ja ne umem, nikog da volim.
Godine prošle odneše radost
i sve što se nekada srećom
zvalo,na putu sudbine
ubiše mi srce, koje je nekad
voleti znalo.
A ti si,još uvek lepa i mlada,
privlačna i u očima mojim,
htela bi duša stobom da sanja
naj slađe snove,oživele iz moje
prošlosti.
Ostani tako gde jesi,
na korak, dalje od mene,
mogu mi pasti na pamet,
neke lude, davne želje,
a ja te i dalje ne umem
voleti,bez srca živim,
sve ove godine,,

Tajna

Dali da ti kažem
da si tu kraj mene,
da tvoj vreli dah 
na mom vratu spi
i tvoja nežnost
kad dušu miluje,
dali da ti kažem,
da te pogledom tražim
a nigde ne vidim.
Ti si negde daleko,
daleko od nadanja
svih,samo srce sluti
čežnjom o tebi,
da će vetar od nekud,
tvoj glas mi doneti
da raspali plam vatre
što me živim čini,
o, dali da ti kažem,
da te u snovima tražim,
u noćima dugim,
dok mi srce vene
kao list žuti.
A ti se možda ne sećaš mene,
sretosmo se jednom
i beše to davno,
kad su nam se pogledi
dodirnuli samo,
u osmehu tvome
misli su mi i srce zalutali,
od tog trena ja i nisam
svoj ,tvoj lik se sakrio
u očima u pogledu mom,
dali da ti kažem,
kako duša boli,
kad nemože srce
da ljubi kog voli..

Dal ja pijem vino 
ili vino mene,
sve jednoje do zore 
ostadoh bez žene,
šta učini ova luda glava
gromkim glasom smeje se kafana.
Preplivaću i dunav i savu
da prebolim ovu bolnu ranu,
teška muka na srcu mi brate,
jer pijanog sve do kuće 
cigani me prate.
A na pragu moja majka stara
kuku ,lele nema više para,
šta da čini kroz plač 
suze lije,
moli boga da više ne pijem.
Zaklinjem se pred
oltarom časti,
neču piti nit kad neko časti,
neču više ići u kafanu
ka ozdravim moju majku staru...

VOLIM TE SVE VIŠE

Volim jednu ženu

Voleo sam je I prije

Voleo sam je kao devojku

ali ona mene nije, volim

je i sada, više nego pre.

Al za moju ljubav ona

nema sluha I nevoli me.

Bar ja tako mislim

možda nisam svestan

 koliko me ona voli,

a ja za to neznam

voleo bih znati koliko me voli

to mi mnogo znači

jer me za nju srce boli

kad na nju pomislim sve me živo boli

boli me I duša, srce mi se para,

kad je samo vidim sve mi odgovara,

dal je leto užeglo ili ciča zima.

ja je mnogo volim

to je prava istina.

Volim je opet,volim je više,

volim je jace nego ikad više.

On je  moje prvo gledanje,

moja ne ostvarena ljubav,

moja radost,moj veliki bol.

Svakim danom u nadi živim

Da ce moj pupoljak jednom i

 za mene I u moje ruke da procveta.

Autor: Branko Arsić-Bane

Pesma je napisana  02-07-2016god.

 U 15,40h

Pesma je napisana i posvecena

jednoj lepoj i božanstvenoj ženi.

Baš mi se hoće jer 
to i želim,da sećanja 
bedna obrišem u sebi,
u mislima tamnim što me
k tebi vuku,ja sanjar da 
imam ženu kao lutku.
Ostani ti u tvome svetu,
nek lepota tvoja nekog
drugog kiti,ja nemam dovoljno 
bogatstva u džepu,za sve to
što te lepom čini.
Ja neću drugom pričati i tebi,
nek ta tajna ostane samo u meni,
preboleće srce što te silno
želi,kad shvatiš jednom
da si samo žena koja treba meni..

Poljubi me

Rasplakaćeš jutro 
u mojim očima i
nestaće tame 
skrivene u njima,
ako me budeš
jednom poljubila.
Sad kada su prošlost
oni dani tuge,
kao eho u bespovrat
trune,obgrlila sreća 
još mi slabe ruke,
poljubi me ,
da nestanu muke.
Krv vrela 
kroz vene putuje,
uzdah čežnje iz 
grudi se čuje,
poljubi me,
da se ljubav 
u strahu ne krije.

Noć

Pale se svetla,

mrak počinje da pada.

Ja sedim sam,u mračnoj

sobi, I čekam da se moja draga

na vratima odnekud pojavi.

Ali nje još uvek nema, pa nema.

Misli moje lutaju, čas na jednu,

čas na drugu stranu.

Pa pitam sebe,i mislim na nju.

Da nije zalutala,ili se plasi tame.

Možda je skrenula  sa pravog puta,

i odvukle je mračne tame,

Da nebi više samnom bila.

Ne to nemože biti,ona

mene voli I nezna to skriti.

Autor: Branko Arsić

Pesma napisana u 11,45h

06-06-2016god.

DOĐI

Kradeš mi noćas 
misli daljinom,
u mirisu duša dok cveta,
kradeš mi uzdah,od čežnje 
i želja,a mesec svetli
umesto fenjera.
Kriješ se u seni
za njihanih grana,
u mirisu tek procvalog 
jorgovana,
moj glas je tih
kao noćna tama,
dozivam te da ne budeš sama.
Ooo,dođi dok mirišu noći,
dok od čežnje srce te sanja,
sad kad na usnama 
poljubac zri,da se pospe
po tvojoj koži,
dođi samo dođi
tako sam željan tvoga milovanja.

Ispod kore

Počeću već jednom
srce da krijem,
u drvetu ispod kore,
a ne njedrima cvetova beleh,
da ne zove mirisom
ptice zalutale 
i davno nestale snove.
Ako si ti,, sena prošlosti,
pa kad ,kad u sećanje svratiš,
oživiš tako ranu mi bolnu
da srce zbog tebe pati,
baš kad mirišu jutrom mi zore.
Saktri ću ga,daleko od tebe,
pre rose i svitanja zore
nek sve tame u zaborav nose,
duboko ispod kore.

Ti me nikad nisi razumela

Slušaj, tiho žubori mi duša
tajnu srce godinama skriva.
tajna ljubav u mislima svetli
ali ti je nisi razumela.

Divim se tebi,da i posle toliko
godina i ako nisi kraj mene
i ako suza kad ,kad potekne
ti si tu,živiš u meni,jedan deo
srca tvog ostao' je meni.
Često u sami ja tebe vidim,
divim se tebi,kako si uspela
dame toliko opčiniš,često
pitam sebe,kolko sam te to ludo voleo
kolko,?da te još nisam zaboravio.
Divim se tebi,divim se ženi
i sretnik sam, bila si deo moje ljubavi,
ako ti se možda i učini da sad patim,
ne bivša moja ljubavi,ja ti se samo divim....

Sećanje na tebe

Zalutam po nekad 
ulicom tvojom,
a zašto, 
neznam ni sam,
tera me nešto 
jače od mene
i ako znam, 
tu ne stanuješ više.
Pa zastanem samo, 
kao umaran sam,
tu baš kraj prozora tvoga,
gde je nekad 
mirisalo cveće,
sad su stakla polupana sva.
Onda me sećanje 
u prošlost vraća,
na dane 
kad smo ljubav krili
i bude mi lepo 
samo na tren,
kad ožive uspomene.
Znam da zvuči glupo,
al ja te još uvek želim,
ma nije mi važno što si
tuđa sad,pa zaboravim
eto opsednut tobom,
da i mene kući,
čeka moja žena.

Kad starost jednom
dođe a doćiće sigurno

Ćutim sam,
u mislima daleko,
dok očima gledam
to plavo do beskraja nebo,
sunce se smeši u skriveni sjaj
i sad već znam,
ja više nisam sam.
Zaboleše oči od suza vrelih,
pred a mnom mladost
ko sena stoji,
s čuđenjem gleda
kosu što sedi,
odbija da prihvati
tu starost što sledi.

AKO

Ako ne možeš biti

vetar,da grane

zanjišeš moje,

molim te ne budi u

meni srce, ranjeno je.

Ako ti se bar na tren učini

da samnom flert bi htela,

molim te produži dalje,

takva mi je žena ranu nanela.

Ako ti je duša čista,

ko sunce oko sja

i na prsima ljubav čuvaš,

tvoj sam do groba.